Svrha i smisao

Srećni ovde da biste bili srećni tamo

June 26, 2017

Ako se ne možemo osetiti zadovoljno ovde, danas i odmah, na našem putovanju, usred zbrke i meteža u kojima svi živimo, usred nepovezanih krajeva, napola dovršenih spiskova onoga što treba uraditi i priča kako će sledeći put biti bolje, onda verovatno da se nećemo osetiti zadovoljno ni tamo gde smo isprojektovali “našu sreću”.

 

Upravo me ovaj citat juče iz jedne knjige koju sam čitala inspirisao na ovaj tekst. Mada mi je ovo životna tema, njom se bavim uvek iznova. Iako znam ovo, i hiljadu puta je već ponovljena fraza da Ako nisi srećan sada i ovde, verovatno nećeš biti srećan ni kad stigneš tamo gde misliš da ćeš biti srećniji. Opet sam juče odreagovala kao da prvi put čujem to! Mi ljudi smo čudo, stalno nam treba podsećanje. Čak i za one najprostije stvari. Zato i obožavam motivacione poruke da lepim svuda, da me podsećaju.

Moram da ispričam jednu priču koja me je oduševila kada sam je prvi put čula.

Na ulasku u jedan grad sedela je jedna starica i kada je u grad dolazio jedan putnik zapitao ju je kakvi stanovnici stanuju u tom gradu. A ona mu je odgovorila pitanjem: Pa kakvi su bili ti ljudi gde si ranije živeo? On je rekao da su bili pokvareni, loši i zavidni. Tada mu je ona odgovorila: E pa isti takvi žive i ovde..Kada je  posle nekog vremena neki drugi putnik namernik sreo istu staricu i isto pitanje joj je postavio. Ona je ovog drugog isto pitala što i prethodnog, ovaj put je dobila drugačiji odgovor. Naime rekao joj je da su sve neki dobri ljudi živeli oko njega, puni podrške, vredni i pošteni. Onda mu je starica rekla E pa dobrodošao u ovaj grad, isti takvi ljudi žive i ovde, dopašće ti se. On joj se ljubazno zahvalio i nastavio svoj put.

Mislim da je poruka jasna. Nije poenta u gradu bila, grad je sam po sebi neutralan. Svaki od putnika je nosio sebe sa sobom, gde god da je pošao. I ono što je očekivao to je nalazio. Isti grad, ali za svakog će njegov doživljaj biti drugačiji, zavisno od toga kakav je čovek sam po sebi.

Kako će nam negde biti zavisi od toga kakvi smo mi sami. Sa kakvom energijom idemo negde. Kakva su nam očekivanja i namere, obično to i zateknemo.

Danas mnogo ljudi odlazi iz Srbije i apsolutno mi je poznat i razlog toga. U neku ruku podržavam to. Jer smatram da boravak van  zemlje, van ustaljenih okvira, van starog društva, okruženja, i pogled na svoj život iz druge perspektive, značajno otvara um i obogaćuje izvanredno čovekov život. Čini ga spremnijim da ukoliko se vrati preduzme neke korake koje nikad ne bi pokušao da malo nije izašao iz onih okvira koje je imao ranije.

Medjutim kada neko mahnito želi da ode, kad kritikuje sve ovde što postoji, kada mu ovde ništa ne valja i želi samo da pobegne odavde, uvek mi je u glavi ona priča od malopre. Javi mi je signal za uzbunu. Koji kaže da Kako ti je ovde biće ti i tamo. Naravno ne mogu to baš svima u lice da kažem. I nije da baš svakog zanima moje mišljenje.

Mi možemo da bežimo na Mars, ali od sebe pobeći nećemo. Mnogo je onih koji putuju mahnito baš iz tog razloga. Da pobegnu. A gde god da dodju zateći će sebe.

Možda ovo najbolje razumem i prepoznajem kod drugih, jer sam sama kod sebe prepoznala to. Ne bih ni mogla da pišem da nisam proživela taj osećaj.

I nije to nešto novo. Gomila ljudi se suočava sa istim stvarima. Knjige i knjge su napisane o tim potragama za boljim. I sve se na kraju uvek svede na isto.

To bolje i srećnije je uvek unutar nas, sada i ovde. I to nema nikakve veze sa mestom, državom, planetom, i vremenom u kojem živimo. Ako mislite da ćete biti srećniji na nekom drugom mestu, u nekom drugom telu, moram da kažem da nećete, ukoliko ne nadjete način da budete srećni sa onim što imate sada. Jedino se tako otvarate za bilo kakvu mogućnost da vam ikad bude bolje.

 Srećnog i zadovoljnog, život će te uvek voditi tamo gde treba da budeš.

Dakle prvo budi srećan da bi svedočio sreći. Prvo nadji razloge zašto je dobro što si tu gde si, stavi fokus na njih pa ćeš svedočiti nečemu boljem. That’s the life.

Već čujem hiljade argumenata protiv ove teorije i sa svima se slažem. Možda je ovo moja teorija. I kod mene funkcioniše, i nije za svakog, apsolutno ste u pravu.

Zašto još mislim da je korisna stvar biti uskladjen tamo gde si? Pa razlog je to što onda nema mesta za žaljenje, kukanje, negodovanje, koje ionako ničemu konstruktivnom ne služi. Samo smara ljude oko vas.

Nikom, ali nikom, nije prijatno da sluša kako neko kuka i žali se non–stop, morate da priznate. Mene takvi razgovori iscrpljuju iskreno. Koliko god želela da pomognem, na kraju mi dodje samo da bežim glavom bez obzira.

Zato fokus na stvari koje valjaju i koje funcionišu, baš tu gde ste se zatekli. Baš tu treba da budete, verujte u to. Ako vam je lakše da vas podseća, napišite na papir šta imate trenutno, pa zalepite na ogledalo i gledajte svaki dan dok ne dodje do podsvesti da ste vi već srećni, i da imate mnogo toga već sada.

Počećete da zračite srećom, prolepšaćete se zbog toga, nikakve kreme i preparati neće moći da vam daju takav efekat, koji ćete dobiti samim tim što ste zadovoljni i uskladjeni sa sobom sada i ovde. I sve što vam bude dolazilo u tom stanju zadovoljstva naravno da će biti najbolje za vas, u to nema sumnje.

Ostavljam vas da uživate uz pesmu fenomenalne Nine Simon, nekako mi lepo ide uz ovaj tekst..Ain’t Got No, I Got Life – https://www.youtube.com/watch?v=L5jI9I03q8E

Love to all!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ostavi svoj komentar