Inspiracija | Inspirativni ljudi

Kada smo negde sami?

October 12, 2017

Kaže da putuje sam po svetu već jedno godinu dana.

 

Tih solo putnika sada ima koliko hoćeš.

Takodje cimerka od moje drugarice mi je pričala da se otisnula tako sama po svetu na osam meseci. Prvo sam se oduševila. Mislila sam svaka joj čast za hrabrost. Ali kada mi je pričala kako je u sred Indije ostala bez novca na par dana jer su banke blokirale sve transakcije, bila sam u fazonu – A ne, nisam ja za to. Nije ti to za mene.

Ali opet divim se tim ljudima, svakako da ih je to obogatilo u svakom smislu.

Zanimalo me je uvek kako se ljudi usude da krenu sami po svetu, i koje to osobine moraš da imaš ili da razviješ da bi putovao sam?

Nikako ti ne ide u prilog ako si introvertan po prirodi. A možda je i dobro da baš tim izlaganjem nepoznatom, neko ko je introvertan prevazidje tu svoju osobinu, bar donekle.

Dakle jedna poželjna osobina svakako mora da bude da si druželjubiv i otvoren da bi prilazio random ljudima i upoznavao se po tim mestima gde boraviš.

Jer ukoliko nisi takav onda nećeš mnogo dobiti od mesta ili znamenitosti, i generalno bi ti dosadilo sve to. Nije ni zdravo provoditi mnogo vremena sam.

Mi smo pre svega socijalna bića i drugi ljudi su nam potrebni, bar da nam kao ogledalo pokažu nas same.

Zato kada mi je rekao da putuje sam, pitala sam nakon što nam je prišao i nazdravio sa nama par pitanja koja su me posebno zanimala.

Koliko je teško bilo u početku svog putovanja prilaziti tako drugim ljudima? Da li je nekada postojao strah da će ga neko iskulirati da će okrenuti glavu? Da li je isto tako otvoren da pridje za sto i započne konverzaciju i u zemlji iz koje dolazi?

Možda su sve to neki moji lični strahovi, pa me takve stvari interesuju, ili nešto što bih želela da razvijem kod sebe? Ne znam još. 🙂

Sve mi se čini da mi nismo isti u svojoj zemlji, medju svojim ljudima, i onda kada izadjemo iz (svojih okvira) svog okruženja, zemlje i sl. Nekako smo mnogo slobodniji, opušteniji, društveniji.

To mi svi oko mene od društva potvrđuju. Razlog za to je svakako što smo tada na odmoru uglavnom, pa postoji razlog više za tu bezbrižnost. Ali ima i nešto drugo tu.

Pitala sam šta misli jesmo li mi ono pravo istinsko Ja kad samo u svom uobičajenom okrženju ili kada smo van svega na šta smo navikli.?

Uh, postavljaš jako teška pitanja –  Nasmejao se i zamislio nad tim.

Nisam sigurna da i sama imam odgovor.

Valjda smo mi sve to zajedno. Samo što kad si sam negde to izvlači iz tebe sve ono što ti je potrebno da bi „preživeo“- da tako kažem u datom trenutku.

Pa tako tamo negde se družimo i sa nekim sa kime se kući i ne bi družili. Onda skontamo da taj neko uopšte nije loš. Pa nam onda bude krivo što bismo ga da smo u svojoj zemlji iskulirali potpuno.

Svašta nešto naučimo o sebi ako se nadjemo sami negde u nekom nepoznatom gradu, gde nismo okruženi svojim društvom i prijateljima. Da smo mnogo tolerantniji, da smo društveniji nego što smo mislili, da smo ustvari ljudi od akcije – u mom slučaju.

Pošto se uvek oslanjam na druge da nešto organizuju, uvek sam se  maksimalno sam se izvlačila iz toga. Dok se nisam našla u situaciji da ako ne organizujem sama sebe niko neće. Da sam ustvari dok pričam na stranom jeziku mnogo otvorenija i opuštenija da kažem sve što mi stoji na srcu. Mnogo sam iskrenija, i još mnogo toga otkrijemo o sebi boraveći negde gde nema poznatog.

Čula sam jednu priču kako je jedan momak da bi prevazišao svoj strah od odbijanja, namerno izalgao sebe situacijama u kojima će ga ljudi 100% odbiti. Par puta mu se desilo da ga čak nisu ni odbili, na neke najneverovatnije zahteve. I tako je prevazišao svoj strah. (Pogl. njegov TED govor obavezno, link na kraju teksta)

Tako i sa ovim prilaženjem.

Ima još jedna zanimljiva preporuka kada idete na neki party ili na neki dogadjaj, a ne znate nikoga tamo. To sam skoro čula i mnogo mi se dopalo.

Naime svi imamo malo strah od toga šta ćemo da radimo negde sami u nepoznatom društvu.

Evo korisnog scenarija: Ponašajte se kao da ste domaćin večeri, i tako ćete upoznati gomilu ljudi i nećete imati vremena za self talk – Jadan ja. Sam u ćošku pijuckam piće i čekam da mi se neko obrati.

Dakle uđite i ponašajte se kao da su svi došli kod vas. Pa prlazite redom ljudima da ih pozdravite, jer to je ono što domaćin inače radi.

Mene je oduševilo!

Pišite mi da li ste se našli nekad sami negde i kako je to uticalo na vas?

Da li ste se još više povlačili u sebe ili je to izvalačilo iz vas nešto što ni sami niste znali da posedujete? Jedva čekam da čujem vaše mišljenje.

Video koji sam obećala. Nasmejaće vas, i dati vam dobru ideju kako da prevazidjete strah od odbijanja (ljudi, poslova, prilika i sl.). Meni definitivno služi! 🙂

 

Love to all!

Ostavi svoj komentar