Inspiracija | Svrha i smisao

Kako naći hrabrosti da krenete u neki poduhvat

May 22, 2017

Pitanja tipa Kako da poguramo sebe u pravcu naših snova kada ipak znamo da možemo da uprskamo, možemo da pogrešimo, može da nam se ne svidi kada stignemo tamo, možemo čak i da se osramotimo i još hiljadu drugih scenarija koji nam ne idu u korist.

Kako da nadjemo hrabrosti da skočimo ako nam niko ne grantuje da ćemo „preživeti“ ako to ne uspe?

 

Moram da kažem da ovakva vrsta pitanja nije vezana samo za nove početke, nove poduhvate, nove ljubavne odnose itd. Ovakva pitanja se odnose na sve sfere našeg života, i provlače se svakodnevno. Should I stay or should I go, tako nešto.

Naime, niko od nas nema kristalnu kuglu i ne zna šta može da upali, a šta ne. Dok to zapravo ne uradite, dok se ne pustite, dok ne krenete ka tome.

Tomas Edisson je imao imao skoro hiljadu pokušaja dok nije otkrio sijalicu, i kada ga je novinar pitao: Kakav je osećaj da ne uspete hiljadu puta? On mu je odgovorio: Ja nisam pogrešio hiljadu puta, nego je sijalica izum koji je imao hiljdu koraka. Wow!

Šta god da razmatrate sad, bilo da promenite profesiju, ili da se odselite, ili da započnete samostalni biznis uzimanje u obzir i neuspeha je neophodan korak ka bilo kakvom uspehu.

Nebitno šta vas čini toliko uplašenim ili koliko god da je taj poduhvat ogroman postoji jedno pitanje koje treba da postavite sebi pre nego nastavite dalje.

A pitanje je: Šta je najgora stvar koja može da se desi?

Kad god se nešto dvoumim, ja se setim ovoga i kazem dobro hajde sagledaj taj najgori mogući scenario i zapitaj sebe jel vredno toga, hoćeš li moći da „preživiš to“. I u većini slučajeva odgovor je da. Kada sam dala otkaz prošle godine u jednoj firmi, i otišla na razgovor u drugu firmu rekla sam da mogu tek za dva meseca da počnem da radim, jer sam htela da putujem preko leta, oni su mi rekli da će verovatno biti mesta i da se javim kad dodjem sa puta. I tako sam ja dala otkaz momentalno.

Iskreno sam želela da putujem, i zapitala sam sebe kad sam se našla u dilemi da li ipak da krenem odmah da radim, jer ko zna šta će biti kad se vratim, šta je najgora moguća stvar koja može da se desi?

Pa eventualno da nemam posao kad se vratim, ali shvatila sam da me to posebno ne uzbudjuje, pa mogu da nadjem drugi. I ako slučajno ne nadjem u struci mogu neko vreme da radim bilo šta. Ja sam neko kome ne bi bilo ispod časti da radim i kao konobarica i na trafici ako treba bez obzira što imam diplomu inženjera, ali znala sam da neće biti tako, jednostavno sam verovala. I isplatilo se.

Takodje možemo i da obrnemo pitanje upside down, i da zapitate sebe: Šta je najgori mogući scenario ako ne pokušam ništa da uradim, ako nastavim da živim ovako kako živim?

Ako nastavim da se hranim nezdravo, ako provodim previše vremena ispred televizora, ili ako ne treniram ništa. Kakva me budućnost čeka ako nastavim da radim za drugog, za platu, da li ću moći da obezbedim sebi život kakav zaista želim?  Da li ćete da žalite što niste na vreme mislili o tome, ili ćete da se zamotate u neko ćebe samosaželjenja i da krivite državu i druge ljude što vi niste imali hrabrosti da se probudite kad je trebalo i učinite nešto. Da li ćete da čekate da se razbolite pa tek onda da krenete da pazite i kako se hranite i kako živite. Da li treba da se desi nešto loše da bismo se mi napravili neki preokret u životu?

Dakle šta je najgore od najgoreg, da li da pokušate ili da ne pokušate. Ja sam iskreno uvek na strani akcije, ali uvek, kod mene nešto uvek mora da se dešava, statičnost mi nikako ne prija, mora da je uzbudljivo mora da je živo i dinamično!

Stvarno bih volela da iznesete na sto svaki mogući scenario dobro ih pogledate i kažete Dobro šta imamo ovde, sa čim možemo da radimo sada i ovde?

Napravite intervju sami sa sobom, budite iskreni, bez da se stresirate, i delajte u skladu sa trenutnim mogućnostima.

 

Ako još uvek dišete znači da još uvek imate šanse! Verujete u to, još ste tu znači da još uvek imate nešto da date ovom svetu, još uvek možete da postignete bilo šta. Postoji razlog zašto ste ovde.

Nemojte da traćite vreme, in action..

 

Love to all!

 

Photo by Maja Golubović

Ostavi svoj komentar