Inspiracija

Kako nam društvene mreže zapravo služe?

August 20, 2017

Ovih dana sam se više puta našla u razgovoru sa ljudima koji su mišljenja da su društvene mreže jedna pošast danjašnjice.

Nisam  nikako mogla da se složim sa tim, i evo nekih razloga zašto smatram da su društvene mreže ipak korisne.

 

Čujem ih kako kažu: „ Na društvenim mrežama ljudi stavljaju samo lepe stvari iz svog života. Kada su sredjeni, kada putuju, kada lepo jedu. To uopšte nije realna slika života.“

Kažem im„Zašto misliš da su lepe stvari manje realne, od onih manje lepih?

Zar i nije u ljudskoj prirodi da pamti samo lepe stvari? Kada se na primer seća prošlosti?

Zar Facebook ne radi to isto? Imitira ljudsku prirodu?

Ako želiš malo „realnije realnosti“ uzmi čitaj dnevnoplitičku štampu. Eto ti „manje lepe realnosti. “

Iskreno nemam ništa protiv socijalnih mreža.

Dovoljno sam svesna sebe, i znam da razlučim da je to samo jedna strana života.

Postoje i druge,  naravno.

Mada moram da kažem da mene lepe stvari, lepe slike, divna putovanja i pejzaži, zgodni i lepi ljudi na slikama, samo motivišu više da radim na sebi.

Ja se ne deprimiram što ima zgodnijih od mene, što ima zaljubljenijih od mene, što ima ljudi koji putuju više od mene. Naprotiv,  svi oni daju mi podstrek. Daju mi potencijalnu realnost, za koju sada znam da postoji. A ako želim i ja da doživim to onda treba da nešto uradim po tom pitanju.

Daju mi delić svega toga da dozivim i ja ovde gde sam.

Daju mi materijal koji mogu da upotrebim dok maštam gde bih želela da odem, kako bih želela da izgledam.

Kada bih svaki put kad upalim Facebook videla kako svi jedu pasulj, da li bi me to motivisalo nešto? Jedem ga i ja, ništa specijalno. Ali kada neko stavi da jede neki zanimljiv obrok lepo aranžiran daje mi ideju da i ja napravim nešto tako i aranžiram na sličan način. Neka to bude jednom u mesec dana da priuštim sebi tako nešto. Ali opet sam načinila pomak od onoga što je bilo ranije.

I tako malo po malo, pomeramo svoje granice, svoje ukuse. Postajemo ono što konzumiramo očima gledajući sve te lepe stvari.

I zapravo dobra stvar je što iz mora svega i svačega mi zapravo biramo i šta pratimo, i koga pratimo.

Kada bi ljudi stavljali samo stvari koje su obične, ne bi težili ničemu. “Obične” stvari većina nas sa pristupom internetu ima.

Problem sa tim mrežama možemo imati samo ako smo nedovoljno svesni sebe, i svega onoga što se tamo plasira. Kada poverujemo da ako neko stavlja slike na kojima se smeje, da je toj osobi stalno sve sjajno uvek u životu. I ako onda počnemo loše da se osećamo jer mislimo da sa nama nešto nije u redu. Kada poverujemo da je drugima sve „super“ i onda mislimo da smo mi potpuni promašaj, ili krenemo da osudjujemo i ne volimo sebe jer ne živimo i ne ličimo na sve one „savršene“ sa socijalnih mreža.

Zato kad god neko krene da pljuje te društvene mreže, zapitam se šta li ih boli?

Koji to neizlečeni deo njihove ličnosti još uvek pati.

Kada idete kod zubara i on vas pita da vam stavi anesteziju da bi vam izvadio zub vi  nećete reći:“ Ne, ja neću da koristim to, pre su ljudi vadili ljudi na živo“.

Ili, danas koristite telefon da biste pozvali nekog ne šaljete pisma više. Zašto? Pa zato što je brže čuti se sa nekim preko telefona.

Kada vas nešto boli popijete lek, jer je neko izmislio lek. Pričate preko telefona jer je neko izmislio telefon. Koristite kontraceptivne pilule jer i to postoji sa razlogom.

Zašto onda ako ovo doba podrazumeva socijalizaciju i na ovom nivou imate problem sa tim? Ako postoji znači da ima razlog što postoji.

Za ovaj problem sa društvenim mrežama koji vidim da ljudi imaju, bih uvela predmet u škole pod nazivom Samoljubav ili Razvijaj Samopuzdanje.

Kada bismo malo više imali svesnosti o sebi ne bi nam smetali toliko drugi.

Kažu mi: „Nikad nismo bili povezaniji u istoriji, a opet nikad se ljudi nisu osećali usamljenijim. Pune ruke ovim terapeutima, coach-evima, i psiholozima.“

Kažem im: „Ne mogu da se povežem sa tim jer sebe smatram društvenom osobom, osobom koja voli ljude. Znam da vlada mišljenje medju psiholozima koji kažu kako ljudi na tim društvenim mrežama imaju lažan utisak da imaju „prijatelje“, a da se zapravo ljudi nikad usamljnije nisu osećali, jer se ljudski kontakt izgubio.

Razumem da postoje ljudi koji su usamljeni, ali ja mislim da bi oni bili takvi i da nije tih mreža. To je do njih, mreže su im samo kao ogledalo reflektovale tu njihovu osobenost.

Jedino logično rešenje za ovaj problem jeste da se lepo uvede Emocionalna inteligencija kao predmet još od predškolskog kao i Razvijanje empatičnosti. I da se kroz celo školovanje to izučava.

Jer tome nas niko nije učio.”

Wow! Kakvi bi nam ljudi samo izalzili iz škola.

Time bi se rešio svaki problem koji ljudi imaju sa društvenim mrežama.

Nije Instagram i Facebook kriv ili ti ljudi tamo koji postuju sve to što postuju.

To je sve što imam da kažem na temu toga.

Razumem da nekim ljudima ne prijaju društvene mreže i da su neki apsolutno van toga.

To mi je sve ok. Ovaj tekst nije ni namenjen njima.

Meni su lično danas mreže neograničen izvor informacija i kvalitetnog edukativnog sadržaja i iskreno sam srećna što živim u ovo digitalno doba, gde mi je sve dostupno na samo klik. Definitivno se slažem da treba znati tražiti, i razlučiti iz svega dostupnog šta je relevantno, a šta nije, ali smo sigurno u prednosti u odnosu na prošle generacije.

Kažem im još: „ Na čemu ti je fokus tome ćeš i da svedočiš. Biram da se fokusiram na ono što je dobro kako kod ljudi tako i kod društvenih mreža. Volim što imam virtuelni dnevnik svog života. I zamišljam sebe kako imam devedeset godina i listam svoj Facebook ili Instagram i vraćam se na ove trenutke danas. Vidim sa kojim ljudima sam se družila, kako sam razmišljala, koju sam muziku slušala i lepo mi je.“

Malopre sam odgledala jedan video koji vam stavljam u prilog. Oborio me je sa nogu. Nikad ranije nečija kreativnost nije mogla tako daleko i duboko da dopre, i ne bismo trebali podcenjivati značajan doprinos koji može svako od nas da da na sebi svojstven način u kolektivnom razvoju pre svega svoje sredine, države, i čitavog čovečanstva.

A možda su socijalne mreže baš oruđe današnjice. Preko njih ja dobih danas ovaj simpatičan i dirljiv video.

https://www.facebook.com/rupanbaltv/videos/1920619131282415/

Eto ukratko pogled na društvene mreže, i moj odgovor na neka pitanja koja dobijam.

Pištite mi za šta vi najviše koristite mreže, i da li ih smatrate korisnim ili ne?

Jedva čekam da čujem vaše mišljenje!

Love to all..

 

 

 

Photo by Nitish Meena on Unsplash

 

 

Ostavi svoj komentar