Inspirativni ljudi | Svrha i smisao

Kao svi ostali

May 29, 2017

Imala sam nameru da pišem o nečemu potpuno drugom danas, ali jutros dok sam išla na posao toliko me je jedna slika na fb inspirisala, da menjam temu potpuno. Go  with a flow. Mislim da će svako moći da se prepozna u ovome, a ja sam se sama prva prepoznala. Oduševila me je iskrenost ovih momaka. I svaka im čast na tome!

Naime, drug je objavio sliku koju vidite ispod sa pratećim tekstom:

Циљ ове фотографије није да прикаже како нам је супер у животу, јер то не би имало везе са истином. 
Уплашени смо, усамљени, искомплексирани, без довољно смисла и стабилности, као и већина.
Ово је само мало флексибилности, осмеха и љубави пред животом. Ко шта тражи, то и нађе :).
Воле вас, Арно, Петар и Милош.

 

Razlog zašto sam odlučila da pišem tekstove i da ih objavljujem, jeste da pokažem na koji način ja izlazim na kraj sa izazovima sa kojima se susrećem, jer znam da svi mi prolazimo kroz ista pitanja i iste nedoumice.

Svi se nekad osećamo iskomplesirani, nedovoljni i izgubljeni. Osećamo se promašenim i uplašenim. Priznajem da sam i sama bila kraljica kompleksa. Nikad sebe nisam smatrala ni dovoljno pametnom, ni dovoljno lepom, stidela sam se da pričam, a kada bi mi se neko obratio crvenela sam kao bulka, napustila sam solo pevanje, jer nikad nisam mislila da dobro pevam, iako su me svi ubeđivali u suprotno.

Bila sam sklona da, gledajući nečije slike na Instagramu ili nekoj društvenoj mreži, krenem da se upoređujem, pa se osećam loše što nisam tako lepa, tako uspešna, zgodna… činilo mi se da svi oni tamo znaju šta rade, provalili su život, svi se smeju, svima lepo, svi zaljubljeni, a šta je samnom, pitala sam se.

Mnogo puta  nisam znala na koju ću stranu u životu, da li sam pošla ili sam došla. Zatrpavala sam se knjigama da ne bih mislila koliko mi je besmisleno sve oko mene. A kada sam završila master na Građevinskom fakultetu nisam mogla da se zamislim da radim od 8h do 17h u nekom birou pod neonskim svetlima kao jaje u inkubatoru, ili još gore da idem na gradilište i otimam rakiju majstorima iz ruku, i tako do penzije, pa sam bežala od toga kad god mi se ukazala prilika.

Lično sam se malo više bavila tim pitanjima, čitala knjige, upijala kao sunđer šta drugi rade, rešena da pomognem sebi testirala sve to, pa osećam potrebu da podelim sa drugima, s obzirom da mi je pomoglo da imam više samopouzdanja i vere u sebe, da budem svesna moći kojom, zapravo, sama utičem na tok života..

Stop leaving and you will arrive. Stop searching and you will see. Stop running away and you will be found.” ― Lao Tzu

 

Malo mi se smučilo da samo na Instagramu gledamo savršene slike, savršene živote, jer znam da se mnogi koji ne mogu da priušte sebi to, osećaju loše. I ja sam bila među njima, a sada, ako neko gleda moje slike, može isto to da pomisli što sam ja nekad pomišljala. Mislite da su sve one blogerke presrećne i lepo sređene svaki dan, e pa nisu isto kao i vi. Ali biraju da vide sebe takve, da drugima pokažu kako je raj baš tamo gde su oni, stavljaju lepe slike da i sebe ubede u isto. Po mom mišljenju i zaslužuju je. Da bi napravile najlepšu fotku slikaju se po hiljadu puta, pa je onda sređuju i uređuju, što nije nimalo lak posao! Izabrale su da lepotom doprinose ljudima oko sebe, da nam pokazuju kako je živeti glamurozan život. Nemojte da zaboravite sledeći put kad sebe počnete da upoređujete sa nekom od njih, da su to ipak obične devojke koje su izabrale da prate svoje snove, ali sam sigurna da su i one nekad usamljene, tužne, nesigurne.

Iako se vama ne čini tako kad gledate sve one poznate ličnosti, čijim životima ste zadivljeni, oni su isto kao i vi, i njih muče ista pitanja. I oni žele da rade nešto smisleno u svom životu, i oni su nesigurni, i njima fali ljubavi. Kao što se vi bojite osude okoline, porodice, društva ako pogrešite nešto ili se izblamirate, i oni se boje kritika javnosti, njima je mozda još čak i teže, jer su sve oči uprte u svaki njihov potez, pa im treba još vise hrabrosti da se usude. A mi ovako sa strane gledamo i mislimo lako je njima! To što mi vidimo samo glamurozne slike, ne znači da je njima uvek tako.

Sticajem okolnosti imala sam prilike da zavirim u taj neki high class sloj dok sam živela u Švajcarskoj. Tamo sam upoznala i ženu koja čak ima titulu  princeze, a tako i izgleda moram da kažem, lepšu ženu nisam videla! Samog Dalaj Lamu je upoznala, napisala knjigu, bavi se humanitarnim radom, slikala se za naslovnice najpoznatijih magazina na svetu, proputovala ceo svet, držala govore širom zemljine kugle, ali kad sam pričala sa njom shvatila sam da je ona ustvari isto tako nesigurna kao i sve devojke sa kojima sam se družila. Kada sam joj knjigu pohvalila ona je rekla da je mogla biti bolja, nije baš kako je zamilslila. Iznenadila me je njena skromnost, nije sebe smatrala lepoticom, i samo sam shvatila da to što sam ja gledala na internetu o njoj ili videla na Instagramu uopšte nije ona, ona je kao i ja, i vi, naučena da samoj sebi uvek nađe neku manu, da se osudi pre nego čuje da je drugi osuđuju, čisto da lakše podnese ako se to desi.

Ali, ono što sam naučila jeste da oni konstantno rade na sebi, unapređuju sebe, podsećaju se da nije sve samo vezano za njih, pružaju podršku svima. Ponizni su, pre svega, zahvaljuju se na svakom gestu i naročito cene svaku lepu reč i pažnju.

Life is 10% what happens to you and 90% how you react to it.

 

Iako se uglavnom svim ljudima oko mene oduvek činilo  da sam sigurna u sebe i da znam kuda idem, često nemam pojma, ali jedno znam, a to je da se uvek nadam najboljem. U tome sam najbolja!  Pozitivnim stavom, osmehom i ljubavlju smo u stanju da pregrmimo sve, jer iz svake situacije možemo da izvučemo neku pouku, naučimo nešto, zato moram da se složim sa momcima gore, sve je do toga koliko smo fleksibilini u životu, zato i volim jogu!

 

Love to all!

 

 

 

Ostavi svoj komentar