Inspirativni ljudi

Lekcija od malog uličnog violiniste

June 30, 2017

Ja obožavam ove ljude što sviraju na ulici. Mislim da sam najveći fan u ovom Beogradu svih uličnih muzikanata. Ja jednostavno moram da stanem ispred svakog, poslušam, neretko i zaigram ispred nekog od njih i zapevam. Za to mi nije nikad „žao“ da dam novac!

 

Mnogo me je šokiralo kada sam čula od jedne drugarice njeno mišljenje o ovim divnim ljudima. Naime kad smo prolazile pored jednog od njih ona je samo prokomentarisala Bolje bi im bilo da rade nešto!

Zabolelo me je to, kao da je meni rekla. Kako misliš da oni ne rade ništa?! To što sviraju to nije rad?!

Medjutim shvatila sam odmah da je za nju rad po default-u nešto na čemu se mučiš. Rad nije kad sviraš, činiš ljude oko sebe srećnim, ili ovaj svet boljim mestom. Rad nije nešto tako tra la la..

To su naša pogrešna uverenja. Ti ljudi itekako rade. Da je probala da nauči da svira neki intrument shvatila bi da to uopšte nije „lako“ . To su sati i godine vežbanja. Probala sam pa znam.

Svako jutro kad idem na posao, i prodjem podzemnim kod Zelenog venca, oduševim se i srce mi zaigra kad čujem kako podzemni odzvanja od muzike, pored koraka užurbanih ljudi koji trče ka svojim poslovima.

Još jedan dan dan do vikenda koracima.)

Nekako me ta muzika lepo isprati do kancelarije i hvala umetnicima na tom poklonu.

Danas me posebno oduševio jedan mali ciga ( od milošte) od jedno 13 godina, pravi virtuoz na violini. I dao mi je  iskreno lekciju za život.

Pojavio se iz susednog restorana obučen kao pravi član orkestra, sa sve imenom i prezimenom ispisanim na košulji i naravno violinom u rukama. Cipele uglancene, vidi se uložio je trud da izgleda lepo. Saznala sam posle i da ga je taj stajling koštao 17 000 din. Zna čovek za marketing!

Ljubazno je prišao i pitao Seko, jel mogu da ti odviram nešto?

Odmah mi je upao u oko. Dobrodušna faca i fino i ljubazno ponašanje. Pitala sam ga šta bi mi odsvirao i on ni pet ni šest neki narodnjak koji mi je naročito drag. Za divno čudo!:) Kao da je znao da mi je ta pesma omiljena u poslednje vreme. Bila sam kupljena!)

Sviraj za moju dušu. Čak sam i zapevala na sred Knez Mihajlove!

Kada je odsvirao predstavio se, i rekao svoje cenjeno ime. Požurila sam odmah da ga ohrabrim, kao da to njemu uopšte treba.

Rekla sam mu Mislim da je pred tobom velika karijera, ima da budeš prvi violinista Beograda ako tako sviraš sa 13 godina!

On me je pogledao nekim pogledom kao da ima mnogo više godina nego što inače ima. Pogledom deteta koje je i sa toliko godina prošlo mnogo toga. I samo mi je rekao Seko polako, biće šta treba da bude, videćemo, ne žurim nigde. Sad tek moram cipele da kupim jer me ove malo žuljaju što sam kupio.

Koliko mudrosti u tom mladom-starom biću. Bravo! Kad bi znao kakvu mi je lekciju dao.

A mi mislimo mudrost je u onima sa bradama, i naočarima, sa godinama studiranja, proučavanja, sa diplomama, masterima, doktoratima. Kakva greška! Propuštamo da naučimo mnogo toga i to baš od onih koji nam to nude na tacni, bez da platimo išta. Uče nas životu oni od kojih to najmanje očekujemo!

To što sam ja morala da pročitam negde da treba usporiti u životu, da ne treba brzati, da treba ići polako, korak po korak, bez stresa i neriviranja jer ionako ne mogu da utičem na sve stvari oko sebe, i da radim samo ono što je next logical step u životu. Ovaj mali to prirodno i normalno da zna, to je njemu najlogičnija stvar na svetu.

To  moje predvidjanje njega kao uspešnog i poznatog njemu bi bilo samo teret na ledjima.

Teret kažem, jer onda ne bi bio u ovom trenutku gde je sada, jer bi trčao ka tom ostvarenju, i vezivao bi se za taj trenutak uspeha. A to je ipak samo trenutak, i on treba da živi ceo život za taj trenutak, pa nije lud!? Zna on da to nije mudro.

Daj prvo da kupim cipele, jer me ove žuljaju, lako ću biti uspešan i poznat..fazon.

Eto, morala sam ovaj uvid u život danas da podelim kroz mudrost ovog malog svirača. Koji je čak uz Glogovca glumio u filmu pohvalio se posle.

Verujte ponosna sam što sam ga upoznala.

Love to all!

 

 

Ostavi svoj komentar