Lični razvoj | Motivacija

Lekcije koje sam naučila zapravo preduzimajući nešto

December 3, 2017

Ja nisam oduvek bila neko ko preduzima neku incijativu. Neko ko je preterano aktivan. Ako ćemo iskreno nisam ni neko ko je uvek pozitivan, i nasmejan. Ali vežbala sam se da budem.

 

Lako “planem” ali se lako i smirim. Po psiholozima bih spadala u sangvinike. Ali ne verujem im previše. Mnogo toga kakva sam zavisi i od ljudi sa kojima sam okružena.

Često su mi ranije reakcije bile burne. Kako sreće tako i tuge. I dan danas mi se javi to, izmigolji se odnekle. Ali sada imam način da se vratim brzo u ravnotežu. A ovo je tajna. Just listen..

Kada osetim da je nepravda, da nešto nije u redu, kada želim da nekome kažem sve što mislim zaustavim se pre nego bilo šta izrazim i postavim sebi pitanje:

Da li moja reakcija podržava moj unutrašnji mir, kao i viziju sebe ka kojoj želim da idem?

 

I odgovorm u sebi na to pitanje, pa u skladu sa odgovorom reagujem.

It takes some time, I know.. ali se isplati.

Vidim gomilu ljudi oko sebe, kojoj bi ovo isto služilo zato sam morala da podelim ovu svoju tajnu.. 🙂

Da se ja ne brinem oko nečega? – To mi je tek izazov oduvek bio.

Jer ranije sam se znala brinuti oko svega. Šta god da bih pročitala u novinama, odgledala, ja sam ostajala pod jakim utiskom koji bi me proganjao danima. Plakala bih na svaku emotivnu priču koju bih čula. O čemu sam sve ja brinula? Sada mi deluje smešno. Sećam se da sam jednom odgledala jedan dokumentarac o albatrosima koji umiru na nekom ostrvu masovno, jer sa neke obližnje deponije jedu čepove od flaša, misleći da je hrana. I kako ne mogu da lete od tolike količine plastike u njima padaju i umiru zbog toga. Ja sam posle tog dokumentarca išla i svima pričala kako je to ozbiljan problem.

I gde će sva ta plastika koju proizvedemo da završi? – U okeanima naravno. Takođe sam čula sam i da u svakoj čaši okeanske vode postoji određeni procenat plastike. I biće još više, ako se nešto ne promeni.

Drugarice su me stalno prozivale da ću postati jedna od onih što demonstriraju Stop fur, i slično. 🙂

Međutim shvatila sam da od toga što ja brinem niko nema koristi, ni albatrosi, a ni okeani. Nisam u mogućnosti trenutno da pomognem, i rešila sam da prestanem to da radim. Nema poente.

Tako sam nekako završila u ovoj pozitivnosti. Trebala mi je. Ali to je trening uma, prosto i jednostavno. Kao što mišiće treniramo tako sam krenula da treniram svoj um. I svakodnevno to radim. Jer vrlo je lako skliznuti u negativnost i dramu.

Naime, jednom sam i ja bila osoba koja bi govorila da će da uradi nešto i onda bih odustala posle dve nedelje. Zato što sam htela da sve bude što radim savršeno. Zato što nisam želela da mi se neko smeje. Zato što sam bila uplašena.

Možda se ovo odnosi i na tebe?

Možda i tebe plaši pomisao da bi te ljudi osudili ili ukazali na tvoje mane prstom ukoliko istupiš?

Verovatno i bi, ali sam naučila da šta god da neko uradi to je njihovo ogledalo, ne moje.

Možda oni samo svoj bol i patnju bacaju na tebe? Možda te vide kako radiš stvari koje oni žele da rade pa se osećaju nesigurno zbog toga?

Želim da te ohrabrim da preduzmeš nešto, bez obzira na sve

Čuvena motivaciona govornica i bestselling autor Mel Robbins koju obožavam da slušam skoro je objavila knjigu 5 seconds rule. Ništa prostije i jednostavije nisam čula. Ona je od tog pravila koje je počela da primenjuje napisala čitavu knjigu. A opet je tako genijalna ideja.

Naime poenta je ova, kada god misliš da ne možeš da se pokreneš, nemaš volje, želje..samo izbroj unazad od 5-1 iii.. Kreći! 🙂

Meni služi. Shvatila sam da što više stvari sebi zadam da uradim, ja više stižem da uradim. Ne znam kako je to moguće, ali jeste. Što sam aktvnija, što se više krećem, radim, stvaram, oko mene još više se svega. It’s the law.

Ali preduzimanje neke akcije ne znači da uradim nešto jednom ili dva puta. Znači da sam konstantno u tom stanju. Znači da i kada mi se čini da nemam energije da se vidim sa nekim, da odem negde, da izađem napolje, kada se osećam umorno, baš tada treba da to uradim. Eto, to sam shvatila. I baš pričam sa devojkom sa kojom treniram, da pre nego što dođem na trening sam u fazonu – Nema šanse da idem, nemam snage. Ali uvek se oduševim kako u tom prostoru, među drugim ljudima zapravo izvučem(stvorim) tu energiju odnekle. Jer budimo iskreni, ako bismo radili stvari samo onda kada smo 100% voljni, ili kada baš želimo, onda bi to bilo 20 puta godišnje. Just do the math.

Zato je motivacija bitna.

Potrebno je biti konstantan i uporan, šta god da radiš. Jer niko nam neće dati trofej u ovom životu samo zato što smo se pojavili.

4 LEKCIJE KOJE SAM NAUČILA OD KONSTANTNE AKTIVNOSTI


1.IMAJ VIZIJU I ODGOVOR NA PITANJE – ZAŠTO?

Svakako ćeš se susretati sa izazovima, i lako je kao što rekoh odustati, od bilo čega. Lako je dići ruke i prepustiti se, pogotovo ako smo okruženi negativnim ljudima, negativnim vestima. Znam, jer sve to proživljavam.

Ali kad god da uhvatim sebe da „padam“ setim se pitanja – Žašto sam sve uopšte i počela?

I to me gura napred.

2.VERUJ U SEBE I VERUJ DA MOŽEŠ

Ni ovo nije lako postići, kao što je lako pričati o tome, ili reći nekome. Ali savršen način da pobedimo nedostatak samopouzadanja jeste da budemo uporni, i stalno aktivni. Bilo je trenutaka kada uopšte nisam verovala u sebe, ali sam se svejedno pojavljivala gde god treba. Gradila sam samopouzdanje tamo gde ga nije bilo. Dakle možeš i ti.

Upornost gradi samopuzdanje – jer dokazuješ sebi da možeš.

3.NIKADA SE NE POREDI SA DRUGIMA

Tako je lako porediti sebe. Nekako smo se navikili na to. Ali vređaš svoj put svaki put kada se uporedš sa nekim. Zapamti to.

Jer – Da li radim dovoljno? Odjednom se pretvori u to – Da li ja vredim?

Vrediš, i imaš sve što ti treba.

Ne, nema ništa loše u vezi tebe. (Moram da kažem ovo jer i sebi ponavljam stalno)

Dakle, šta ako nekome nešto ide brže nego tebi? Zašto smo svi tako nestrpljivi? Gde žurimo?

Uspeh preko noći ne postoji. A i nije poenta u tome. Život je putovanje, a ne cilj.

4.MOŽEŠ UVEK DA PROMENIŠ MIŠLJENJE

Nema ništa loše u vezi činjenice da se nalaziš tamo gde „misliš da ne treba da budeš“. Ovo sam ja.

I ok sam sa tim. Dakle najbolje je za početak prihvatiti to, i reći –  Pa da, i nije toliko strašno.

U redu je biti na nekom mestu i želeti da budeš na nekom drugom za dve godine.

Ali ako se samo žalimo na to gde smo, šta smo, ko smo, samo postajemo još depresivniji i nezadovoljniji.

Ovo je moje jednostavno pravilo: Radi, pojavi se, kreći se što više, slušaj svoju intuiciju, budi empatičan/a, i imaj vere u proces.

Da bismo imali bilo kakve rezultate moramo da radimo. I da biće teško, nekih dana.. više njih.

Ali biće i vredno truda.

Ja nisam bila čovek/žena od akcije ali sada jesam.  I moram da kažem da – nikad nije kasno.

Preduzmi nešto danas, i samo napred.

Neko te podržava! 😉

 

Love to all!

 

Photo by Samuel Zeller on Unsplash

 

 

Only registered users can comment.

  1. Sigurno se najviše pronalazim u ovom tekstu, čim mi je za sada ”najbolji”. Pre nekoliko dana je trebalo nešto da izvedem pred određenom grupom ljudi. Nije bilo obavezno, ali bilo bi korisno. Na kraju, nisam izašao. Nisam preduzeo akciju i cenim da me ova ”sitnica” trenutno oslikava. Dopada mi se jer sam je primetio, priznao. Ali, želim i da promenu sprovedem u akciju, da ne ostane na nivou teorije. I tu nekako pokleknem. Zato, sada obećevam sebi da ću sledeći put izbrojati od 5 pa unazad i krenuti u susret nelagodnosti kako bi se savladala. 🙂 Sjajno mi je što si pomenula ”savršenost” i idealne uslove koje postavljamo kako bismo bili spremni za nekakvo preduzimanje i mislim da je to tema o kojoj možeš pisati nekada u budućnosti. Meni je postavljanje takvih uslova donelo dosta niskih vibracija, a verujem da mnogi razmišljaju na sličan način. Imao sam veliku želju da napišem komentar na tekst o školi koji si skoro objavila, ali sam shvatio da bi to bio baš dug komentar (vidi koliki je ovaj 🙂 pa sam odlučio da ga odložim i iznesem kada se budemo videli jer verujem da će se to desiti. 🙂
    p.s. Rekla si da si spremna za video snimke. Očekujem ih onda. Srećno. 🙂

    1. Hvala za komentar! 🙂 Verujem u tebe, i držim pesnice sledeći put kada budeš prekunuo tu “lošu naviku” self sabotaže. Jer to nije ništa drugo nego sabotiranje sebe. Možda bi ti pomoglo to da prestaneš da misliš o tome kakav ćeš TI ispasti, da li ćeš se TI izblamirati, da li si TI dovoljno spreman, i sl.. I staviš fokus na tu ideju koju treba da preneses kao i na ljude kojima bi to služilo. Ljudi koji drže govore stalno o tome pričaju, pa mi je sad prošlo kroz glavu. 😉
      p.s. Slobodno napiši kada god imaš nešto da dodaš, jer i ja učim iz tih komentara. 🙂
      Srdačan pozdrav!

Ostavi svoj komentar