Motivacija

Menjaj sebe, a ne druge

June 28, 2017

Stanite i pogledajte oko sebe.. Baš sad u vašem životu kako stoje stvari? Šta vam se svidja, a šta vam se baš i ne svidja. Koje su to stvari koje biste menjali ili poboljšali?

Svi mi stalno imamo nešto na čemu možemo da radimo. U tome je i čar života, uvek ima šta da se uči i radi.

 

Ja uglavnom mislim na lični razvoj pojedinca, to je nekako moj način da menjam sistem. Da krenem prvo od sebe. Nekako mi je i logično.

Kad sam bila mala baba je stalno govorila Pomozi sebi, pa će ti i Bog pomoći, malo malo pa bi to nekome rekla. Nisam razumela to. I često bih je pitala Pa šta ima da mi pomaže tada kad ja pomognem već sebi. Ona bi se nasmejala. U fazonu „Kaz’će ti se samo“. I kazalo mi se.

Toliko puta ponavljana ta rečenica, postala je deo mog sistema uverenja kako sam odrastala. Ostalo je to kao pečat na meni.

Tako sam ja uvek pomagala sebi. Kad mi je teško dizala sam sebe, nisam to očekivala od drugih. Kad sam usamljena, zabavljala sam sebe. Kad je trebalo nešto da se prenese, preseli, odveze, doveze, snalazila bih se nekako sama. Nisam očekivala od drugih. Možda me je upravo ta rečenica spašavala da se razočaram u životu. Možda se zbog nje ne ljutim nikad ni na koga. Ništa ne očekujem, a kad dobijem onda se baš obradujem.

Ne znam zašto je ljude sramota da čitaju one self help ili knjige o samopomoći. Meni je to najnormalnija stvar. Pa ko će da mi pomogne, ako ne ja sama? Mislila sam, pa moja baba me je ubedila u to. 🙂

Primećujem da ljudi nekako sramežljivo ulaze u te odeljke u knjižarama, kao da se boje otkriće ih neko. Da su izgubljeni, da ne razumeju sve, da i nisu baš sjajno i savršeno, da imaju izazov u životu.

Iskreno, ja sam se načitala tih knjiga u životu i mogu da kažem da se sad stvarno i iskreno osećam fenomenalno baš zbog znanja koja sam pokupila iz tih knjiga, bez hvalisanja. Na kraju teksta daću vam par autora, ako nekog interesuje da sam krene da proučava direktno ovo što ja na svoj način samo ovde interpretiram. Jer, ljudi koji su ih pisali prolazili su kroz iste stvari koje svi mi prolazimo, prevazišli su neke prepreke i pišu ne bi li nekom to njihovo iskustvo pomoglo. I znam da mnogima svi ti pompezni naslovi da je sve moguće ili da je sva moć u vama deluju kao mlaćenje prazne slame. Ali, meni iskreno sve to funkcioniše, mozda što sam spremna da poverujem u ono što mi se svidja. Otvoren um je definitvno potreban za neke nove ideje i koncepte.

Promena svakako nije laka, svi to znamo šta god da ste pokušali da promenite u životu. Lošu naviku pogotovo. I definitvno je taj put promene put kojim ljudi redje idu, jer je mnogo lakše kritikovati i prebacivati odgovornost za lične neuspehe na druge ljude, državu, sistem i planetu. Preuzeti odgovornost da smo samo mi odgovorni za ono što živimo i kako živimo je najteže od svega. Jer, mi smo nekako sami uvek u pravu. A drugi su u krivu. E pa nije tako..

Sećam se pre kada bi se neke drugarice posvadjale i tako bi mi došla jedna i ispričala svoju verziju priče i ja bih joj rekla Pa da, ti si u pravu. A onda kada bi mi došla druga sa istom temom i ispričala svoju verziju ja bih i njoj rekla Da, pa ti si u pravu. Onda sam shvatila da su i jedna i druga u pravu, jer svaka gleda na situaciju iz svog ugla. I ne može postojati jedna verzija istine. Svako ima svoju istinu. Kada bi ovo ljudi shvatili, svaka rasprava bi postala suvišna na ovom svetu. Jer, objašnjavati drugima nešto i ubedjivati ih da ste vi u pravu, a ne oni, je besmisleno i apsolutno traćenje vremena.

Mislim da čovek treba da proba različite metode i u ličnom razvoju, pa koja kod njega upali neka se drži toga. Ja uglavnom tako postupam.

Ne slažem se ja sa svim stvarima koje sam ikad pročitala, ali od svakog autora uzmem šta mi leži. Nekako ono prija /ne prija me uvek vodi. I zato kažem onda to je za mene. Ne funkcionišu sve stvari isto kod svakoga, nema univerzalne dijete, pravila, spiska.. Svi mi imamo neke druge programe instalirane u našim mozgovima. (Don Miguel Ruiz-The Four Agreements- knjiga koju toplo preporučujem)

Kada sam čula prvi put za Zakon privlačnosti i čitala o tome, to mi je imalo mnogo logike. Jer, meni se dešavaju neke stvari uz koje reč slučajnost ne ide nikako. Uvek mi je bilo tu nešto sumnjivo. Kao da neko povlači konce. A onda mi oni tamo rekoše da sam to ipak ja i moj um.

Kada sam čula da je Jim Carrey nosio u novčaniku lažan ček od milion dolara i vizuelizovao sebe kao poznatog i uspešnog glumca, naravno da sam to uradila i ja. Ej pa Jim Carrey-u je uspelo!? Što ne bi i meni, mislila sam. Medjutim, posle sam shvatila da je to ipak zakon Otpuštanja, ništa mi ne privlačimo mi samo dolazimo na vibraciju onoga što želimo da imamo. Jer, svako preterano željenje i trčanje za nekim stvarima i ciljevima samo ih udaljava od mene. Želi, ali ne trebaj.

Samo željanje i pozitivno razmišljanje bez akcije i rada, ne vodi ničemu. Mi smo ipak i duhovna i fizička bića i ne valja ako se zaluta u bilo koji ekstrem. Ni preterana spiritualnost, a ni ono još učestalije trčanje za parama i bogatstvom. Zlatna sredina što se kaže. Budite masteri oba sveta. Ne zapostavljajte ništa zarad onog drugog.

Na zapadu je svakako joga donela ta učenja i taj duhovniji pristup životu. Njima je baš i trebalo to, jer su potpuno izgubili kompas od tog surovog kapitalizma, dok je u Indiji i tim zemljama koje su toliko siromašne, da ih samo ta duhovnost i spašava. Nije dobro ni jedno ni drugo. Sve su to ekstremi, ovi su zaglavili u trci za novcem, a ovi žive u nemaštini i neznanju kako ostatak sveta živi.

Svakako kada pogledate svoj život i precizno definišete šta je to što želite da bude drugačije, koja vas sfera ne zadovoljava, potražite odgovore i zagledajte se u sebe. Zapitajte se kako ste se doveli tu gde ste sad. Ono što vas je dovelo do ovde neće vas odvesti tamo gde želite biti. Zato, menjate se.

Tužno mi je kad čujem kako neko kaže da je nemoguće da se neko promeni. Ono naše Kakav si, takav si. To toliko nije istina! Jer, znate i vi, sigurna sam, one primere ljudi koje je život sam naterao da se promene.

Naime, kada ljudi dobiju neku tešku bolest ili ih snadje neka nevolja, gubitak i slično, kome se tada okreću. Bogu naravno. Tada postaju duhovni. Tada se menjaju iz korena. Jer, ko se topi, hvata se za slamku.

Zašto čoveka treba nešto da snadje, da bi prestao da se prežderava, prestao da pije, puši, počeo zdravo da se hrani, trenira i slično? Takve stvari me fasciniraju.

Ipak, mislim  da je nedostatk obaveštenosti mase nešto što koči taj evolutivni napredak. Kad samo pogledamo šta je popularno na TV i kako se manipuliše medjima, jasno je zašto.

Možda je i prvi korak ka ličnom razvoju baš to. Da prestanete da gledate televiziju, osim ako vam to nije nužno za posao i da ne čitate dnevnu štampu, novine i časopise. Jer, dok ne „pomognete“ sebi ne možete pomoći ni svetu, ni drugima, ni državi.

Dakle, “mante” se toga, prvo pospremite svoju kuću, pa krenite onda da čistite i ulicu i grad. Ja ne gledam televiziju već deset godina, a i novine sam izbacila ima par godina. I super mi je. Ne znam sve o drušvenim dogadjajima, politici i starletama, ali o sebi znam skoro pa sve. 🙂

Ostavljam vas sa jednom pesmom https://www.youtube.com/watch?v=Ypi5d-besxM

I neka vas na putu promene prate neke divne duše i andjeli, jer pašće vam sve mnogo lakše.

 

Love to all!

 

Autori knjiga od kojih bi mogli da krenete ukoliko vas zanima šta sam čitala (svi su prevedeni na srpski i mogu se naći u svim većim knjižarama): Don Miguel Ruis, Eckhart Tolle, Wayne Dyer, Džozef Marfi, Deepak Chopra, Nil Donald Volš, Napoleon Hill, Tony Robbins, Gabrielle Bernstein i naša Žana Poliakov svakako.. I još mnogi drugi, ali ako volite da čitate krenite sa ovim autorima, svideće vam se… Uživajte!

 

Ostavi svoj komentar