Motivacija

Moć praćenja svog „straha“

July 2, 2017

Svi nam govore kako treba pratiti svoju ljubav prema nečemu, kako treba slediti svoje snove i sl.

 

I sama često o tome pričam. Nije to progrešno. Ali, uvek me je kopkao taj strah od nečega, ima tu nešto, mislila sam. I kopala sam duboko po sebi ne bih li se otarasila svih tih nekih strahova koji mi ne služe. I dan danas to radim. Endless journey..

Ovde kada mislim na strah ne govorim o zmijama ili skakanju sa velikih visina. To su neki strahovi koji su logični i donekle zajednički za sve. Niti govorim o tome da neko treba da uradi nešto neodgovorno i glupo, što bi moglo da vas uništi finanasijski.

Mislim na onaj strah koji vas spopadne kada želite nešto, a prestraši vas veličina toga. Uplašte se šta će ljudi oko vas reći, hoće li vas okolina podržati, uplašite se i za materijanu sigurnost tog poduhvata i sl. Imate ideju i jako želite to, ali strah od neuspeha ili čak uspeha vas sprečava da krenete.

Steven Pressfield „The War of Art“: „The more scared we are of work or calling, the more sure we can be that we have to do it..The more fear we feel about a specfic enterprise the more certain we can be that that enterprise is important to us and growth of our soul

 

Ja sam neko kome je najveći strah bio, s obzirom da sam odrasla u malom gradu, da neko nešto ne priča o meni. Bukvalno sam imala želju da me niko ne primećije, da sam nevidljiva. Znala sam kako ostali kometarišu druge ljude i uvek sam mislila da ako tako pričaju o njima u njihovom odsustvu, onda kada i ja nisam tu pričaju o meni, u čemu je razlika?

Zbog toga sam se nekako uvek  trudila da ne dajem nikakvog povoda, što naravno nije bilo moguće, jer jedino da ne postojim bi izazvalo takav efekat. Znala sam za taj svoj strah i trudila sam se da ga prevazidjem vremenom.

E sad možete da zamislite šta je za mene predstavljao blog i izbacivanje u svet bukvalno dela sebe. Svojih misli i najdubljih osećanja. Otvaranje do te mere da pričam da meditiram svako jutro, da radim i te kako na svom samopouzdanju, da sam nekad izgubljena, ali da imam metode koje me vraćaju sebi, i sl.

Da, značilo je prevazilaženje svog najvećeg straha i mog ega, jer sam znala da ako ja mogu, možda će moj primer poslužiti i drugima. I od momenta kad sam krenula, kad sam izbacila prve tekstove, kao da je nešto puklo u meni. To više nisam bila ona stara je. Pokrenula sam domino efekat. Sada su stvari samo počele da izlaze iz mene, tekstovi i teme same su mi dolazile, motivacione poruke i ljudi su počeli pozitivno da reaguju, što me je samo još više hrabrilo.

Iskreno, ja sam slušajući druge ljude koji su mi pričali o svojim počecima znala da mora biti ovako i očekivala sam i nelagodnost na početku i zbunjenost. To je sve normalno. Jer, pošao si stazom kojom do tada nisi hodao. Taj period navikavanja na novo je nešto sasvim prirodno. Pa i cipele kad kupite nove treba neko vreme da se razgaze.

Moram da kažem da me je to hvatanje u koštac sa svojim strahovima prilično povuklo. Jer, kad jedan strah prevazidjte, shvatate da onda možete svaki isto tako da pregrmite. Zato sad svakodnevno prevazilazim ponešto.

Osećam se kao da igram neku igricu, a svaka nelagodnost i strah koji prevazidjem mi je novi nivo predjen. Sad život i doživljavam baš tako, kao neku igru.

I svako će vam reći da ti strahovi uvek ostaju u nekoj meri. Svaki razuman čovek će se uvek preispitivati. Da li imam šta pametno da kažem? Da li ovo nečemu vredi? Treba li kome ovo? I slična pitanja.

Ali, sada su ova pitanja samo indikatori da još hrabrije idem napred, jer u njima je najveći rast i razvoj mene kao bića i na kraju i moje duše koja želi svoj spostveni izraz.

Follow your fear. It’s GPS for where your soul wants you go

 

Iskreno se nadam da će vam ovo služiti. Promene koje sada načinite u svom životu odrediće vašu budućnost. Jer, ako svaki dan ponavljate iste radnje, mislite iste misli, kako očekujte da se bilo šta promeni?

Promena počinje od vas. Kada se vi promenite, promeniće se i okruženje i ljudi. Budite uvereni u to.

 

Love to all!

Ostavi svoj komentar