Lični razvoj | Moj dnevnik | Motivacija

Ništa nema smisla dok mu sam ne daš neki smisao

March 28, 2018

Samo sam se jutros probudila i ova rečenica mi je u glavi.

 

Možda zato što u poslednje vreme sam se baš borila sa milslima da ovo sve što radim nema smisla. Kome ovo treba? I slične upitanosti…

Pitam se jesam li ja uopšte autentična? Jer sve što znam sam negde pročitala, čula i videla. To je neko drugi rekao. Šta je tu autentično? To bi mogao svako da radi.

Ali se onda setim da ne radi to svako, jer nije svakome došla ta ideja na pamet… 🙂

Onda sve ovo što pišem je sasvim logično, šta to ima da se priča o tome više? Tolike su knjige napisane već o tome, članaka koliko hoćeš. Sve je već rečeno. Samo da uzmeš i sedneš da radiš nešto. Nema tu šta da se više filozofira.

Sada razumem sve ljude koji žele nešto da stvore i naprave. Od sebe ili od svoje karijere.

Koliko je tu samo borbe prisutno sa samima sobom.

Kaže mi trenira dva puta dnevno. Ujutru pre posla i posle posla. Hoće da ide na triatlon.

Odmah mi se javilo pitanje kako to motiviše sebe da ne odustaje?

Valjda mene to najviše interesuje.

Kaže da ga motiviše da pomera svoje granice i prevazilazi samoga sebe. I da mu je to nagrada na kraju dana. Kada vidi da je uspeo i taj dan da pobedi samog sebe.

Prepoznala sam tu borbu.

Mislim da najveća motivacija dolazi iz sopstvenog odgovora na pitanje – ZAŠTO ?

Zašto nešto radiš?

Da bi neko nastavio da svaki dan trenira, svira, slika, piše, stvara, on mora sebe da podseća svaki dan na to svoje – “Zato“.

Najbolje bi bilo da imamo negde zapisano i zalepljeno na vidljivo mesto. Jer nam je potreban podsetnik za sve u životu.

Samo takvi ljudi koji imaju ubedljiv odgovor na ovo pitanje uspeju da postignu nešto.

Simon Sinek je čuveni motivacioni govornik i lider nove generacije. I upravo on promoviše ovu ideju – Start with WHY.

Da bismo išli napred svaki dan, da bismo istrajali u nečemu moramo da znamo – Zašto nešto radimo? I nekako da sebi jasno definišemo smisao koji stoji iza svakog našeg postupka.

Ako nemamo ubedljiv odgovor za sebe, kako onda možemo bilo koga drugog da ubedimo u nešto?

Zato mnogo malih biznisa brzo i propadaju jer nemaju dovoljno ubedljiv odgovor unutar sebe ili strukture na pitanje Zašto?

Jer mnogo će iskušenja biti uz put. Ljudi će se čuditi, pitaće se što ne radite nešto pametnije? Ili možda ono što i svi drugi u vašim godinama. Pa će vas zvati na piće, u grad, u provod..a Vi ste baš rešili da završite nešto tada. I trebaće vam dosta snage da se oduprete svim tim pritiscima sa strane.

Kako dolazimo do svog odgovora na to pitanje?

To me je ovih dana mučilo? Iako znam svoje Zašto, pitala sam se jel moje “zato” dovoljno ubedljivo?

Da li bih možda mogla da ga reformulišem na neki novi način?

Činilo mi se da odjednom moj odgovor nije bio dovoljan, kao da je izbledeo…

I evo kako sam se izvukla iz toga.

Jednostavno je, no worries… 🙂

Počela sam ovaj tekst da pišem odmah pošto sam pročitala jedan tekst pod naslovom – Bog voli fokus.

I nekako sam se odmah setila te slobodne volje koja nam je data.

Činjenica je da je sve ovo kada pogledaš besmisleno. Rodiš se i onda umreš.

U čemu je fora sa ovim životom ovde i sada?

Pa fora je da imamo slobodnu volju i možemo sami da definišemo svoje odgovore. Kako mi hoćemo.

Upravo tako. 🙂

Neka ti samo taj odgovor za početak prija, i neka ti se sviđa. Ostalo će već doći samo.

I sa svim stvarima je ovako.

Meni je tratlon potpuno besmislen, kao i maraton, kao i pentranje po planinanima…i mnogo toga drugog. Dok je drugima pisanje besmisleno, ili nešto što ja radim.

Ali svako od nas ima pravo da svemu što radi da svoj jedinstveni smisao i živi u skladu sa tim smislom.

Da pobedi sebe. Da kaže postigao sam nešto, da savlada prepreku, da oseti kako je preći sav taj put i iskusiti razne prepreke na tom putu. Ka vrhu planine, ka cilju, ka bilo čemu.

Niko ne kreće na put ka vrhu, u ovom slučaju planine, samo zbog pogleda sa vrha.

Ne.

Već i zvog svega onoga što će da prevaziđe i savlada dok stigne do tog vrha.

Tako da niko se i ne rađa samo da bi umro. Rađamo se da bi iskusili život. I njegovu lepu stranu kao i oni manje lepu. Da bismo prevazišli neke prepreke i postali jači nakon njih.

Sami dajemo smisao svemu što vidimo, čujemo, doživimo i osetimo.

To nam je dato tom slobodnom voljom.

Napišite svoje razloge zašto mislite da treba nastavite dalje i samo napred. Neko će vas već podržati usput. To tako ide kada Vi podržite prvo sami sebe.

Ostavljam vam govor od Simona Sineka. I preporučujem od srca njegovu knjigu – Počni sa Zašto, koju možete da kupite u svim većim knjižarama.

Do sledećeg teksta počnite od svog “Zašto”.

S ljubavlju Katarina

Photo by frank mckenna on Unsplash

Ostavi svoj komentar