Inspiracija | Love & Relationships

Odgovor je u pokušaju

October 24, 2017

Volim da gledam filmove koji me pokreću na razmišljanje. Koji me menjaju na neki način. Posle kojih postavljam neka druga pitanja. Filmovi realni i životni..

 

Before the Sunrise je prvi deo od tri filma i snimljen je 1995. godine. Kada sam ga prvi put gledala bila sam klinka i nisam baš razumela o čemu se radi. Ali mi je ostao duboko urezan u sećanje. Kada je izašao drugi deo i potom treći sela sam i odgledala sve zajedno i sve mi je bilo jasno.

Bukvalno sam se zaljubila u film. To nije klasična ljubavna priča, iako ljubavna jeste. Više je realna ljubavna priča. Nekako životna. Ne znam zašto nema više takvih filmova, sa tako zanimljivim razgovorima?

I upravo u njima je i poenta.

Dakle komunikacija izmedju tog para je ono što kroz ceo flim osvaja, i drži pažnju. Ništa bombastično i erotično. Baš ono iz prethodnog teksta što sam stavila –  Real conversation is sexy. Sad me je to opet nekako našlo.

On me je podsetio skoro na ovaj film kada mi je poslao ovo.. (Odlušaj..)

Na početku ide dijalog između Celine i Jesse-ja baš iz tog filma – Before the Sunset.

Toliko toga mi je rekao o sebi poslavši ovo. Sve što sam nekako i osećala.

Ali ono što mu ona ovde odgovara me je baš pogodilo. To je upravo ono kako i ja razmišljam, sve bih i ja isto tako rekla.

„Znao sam da ćeš se složiti sa njom“.. – Pitam se kako me tako dobro poznaje?

Ta njena rečenica – The answer must be in a attempt igra mi pred očima već danima. Morala sam da zapišem nešto na tu temu.

Rekla sam mu da hoću..

Prvi film opisuje romantičan susret u vozu i njihovo upoznavanje.

I moram da priznam da ceo život potajno sanjam takav susret i takvo poklapanje sa nekim.. Znam nepopravljivo sam romantična. 🙂

Pogledajte obavezno flim znaćete o čemu pričam.

Elem..

Drugi film Before the Sunset – tako dugo očekivan razbio je sve iluzije nama romanticima. Nikakav happy end se nije desio između njih. Desio se život. Ali nije bilo to teško ispraviti. Ne očajavajte. 🙂

Naučili su životnu lekciju i nastavili dalje..together

U trećem filmu Before the Midnight gde je opisan i konačno njihov bračni život, dobijamo realnu sliku, savršeno – nesavršenog ljubavnog odnosa.

Da li se vole i dalje – Da. Da li je sve savršeno kao u bajkama – Ne.

Kako to oni prevazilaze? Pa komuniciraju. Izražavaju kako se osećaju, otvoreni su jedno prema drugom i svoje duboke sumnje i strahove priznaju jedno drugom.

Još u prvom delu ona mu je rekla nešto što mi takođe bilo zanimljivo – Ne verujem da će me onog trenutka kada budem znala sve o nekoj osobi to udaljiti od te osobe, da će mi ta osoba postati dosadna. Baš naprotiv, mislim da ću je voleti još više.

Već danima sam u nekim pričama gde hoćemo više, hoćemo bolje. Veće plate, bolje uslove, da smo tamo negde, uspešne karijere..Bivam i sama uvučena u taj vrtlog čekanja da se to nešto desi. Bitno i važno.

Jer kada se desi ili kada dođe – biće nam bolje.

A zapravo možda je život sve to između tih velikih događaja, svi ti pokušaji su ono što nam zapravo treba. A mi sve to propuštamo. – Waiting for the sun.

Zamisli život u kojem sve što želiš samo se jednostavno događa?

Uspešna karijera, idealna linija, idealan partner. Hop! Evo ga, sve je tu!

Hm, šta bismo onda radili? I taj prostor između bi se izgubio.

Ne kažem da se ne treba boriti za nešto i samo se prepustiti, ali treba da primetimo i ovo sada gde smo. Jer će i to proći.

Svidelo mi se kad je rekla – Bog nismo ni ti ni ja već možda taj prostor između nas.

Dakle sve to što se dešava dok ne dođemo gde mislimo da želimo biti je važno i bitno.

I svi ti pokušaji su ono što nas čini živim.

Sva ta lutanja, traženja, sve to što počnemo pa shvatimo da ne ide, ili da nije za nas. To se sve isto računa.

Možda baš ovo piskaranja, možda baš taj ples, možda baš ta pesma, slika, taj beli svet, neki grad u nekoj stranoj zemlji.. Možda sve to između će nas i dovesti do tog nečeg velikog. Koje nam kad dođemo tamo i neće više biti tako veliko.

Ali samo kada bismo obratili pažnju i na ovo što sada imamo, shvatili bismo da imamo puno.

Jer znam i kada plata bude veća želećeš veću, i kada budeš imao vezu/muža/ženu želećeš bolju, ali u svemu tome zajednički imenilac si Ti.

Pogledajte film ako niste gledali, toplo preporučujem. Uživaćete.

The answer must be in attempt.

Dakle pokušavajte i živite.

Pišite mi vaše utiske filma kao i teksta ukoliko vam se dopada tema. Jedva čekam da čujem mišljenje! 🙂

 

Love to all!

 

 

Only registered users can comment.

  1. Volim da gledam filmove. Doduse, izbegavam romanse, pretpostavljam, nisam romantik. Svejedno, bio sam radoznao pa sam pogledao Before Sunrise.
    Nemam sta posebno da kazem o filmu. Za mene jos jedna ispricana prica koju cu verovatno brzo zaboraviti.
    Ono sto se u tekstu pominje kao resenje za sve probleme jeste “komunikacija”. Slazem se.
    Inace, primecujem da svi tvoji tekstovi vode ka nekom uspehu, ostvarenju nekog cilja, tacnije uspesnom zivotu. “The answer must be in attempt”.
    Mozda pogledam nastavak…
    Pozdrav

    1. Stefane hvala za komentar! 🙂
      Razumem na šta misliš ali pogledaj i ostala dva dela jer su drugačija od prvog.
      Bila sam u fazi “komunikacije” i tih veština pa mi je ovaj flim nekako došao kao naručen. I reko što da ne napišem nešto i podsetim ljude i na ovakav način tj. kroz neki film o čarima konstruktivnog razgovora.
      Srdačan pozdrav, i hvala što čitaš! 😉
      Uživaj!

  2. Nisam gledao filmove, ali ću to sad svakako uraditi. Ja sam imao komunikaciju sa devojkom na najvišem mogućem nivou, ali je ponovo raskinula sa mnom zbog neke druge stvari. Ona je umetnica i pored toga jako romantična, pretpostavljan nepopravljivo romantična kao ti. Problem je u tome što nije cenila male stvari i zajedničke trenutke, već je uvek trebalo nešto više. Više razgovora, više osećanja, više romantike, više poklapanja na nekom višem, unutrašnjem nivou. Ima nas raznih, ali čekajući da se dogodi taj momenat slučajnog upoznavanja sa srodnom dušom može da se pretvori u večnost, a ponovo može i sutra da se desi 🙂 Mišljenja sam da sve moraš da zaradiš, pa čak i taj momenat, a ne samo da čekaš da sam naiđe 🙂

    1. Stefane, mislim da razumem na šta misliš. Kao što si rekao ti imaš uverenje da “to nešto” moraš da zaslužiš, ili zaradiš vremenom. I to je skroz ok, imaš pravo. Jedino što bi onda trebao uz sebe da imaš osobu koja ima bar slična uverenja. I imaćeš- Ko traži taj i nađe. 🙂
      Ali mnogi od nas imaju različita uverenja, kao što su npr. da poklapanje kao i “prepoznavanje” između dve osobe nastupa momentalno, ako su osobe jedna za drugu. I ne kažem da oni nisu u pravu, i oni jesu isto..njihova istina je i za njih istina. I svi mi živimo na kraju ono u šta verujemo.
      Hvala ti za komentar, i naravno za to što čitaš! 🙂
      Srdačan pozdrav,
      Katarina

  3. Apropo teksta – kod mene je komunikacija dosta pomogla da ja nju razumem, ali je odmogla u smislu da šta god da uradim ona ima uverenje da sam to uradio baš zbog toga što mi je rekla. Dosta toga mi je pričala. Neke stvari nikad ne bih mogao sam da znam. Budimo realni, šta znaju momci o stvarima koje devojke pričaju(generalizujem malo). Šta znaju momci o emocijama i o tome da razmišljaju kako se devojka oseća i kako da pročitaju šta misli. Dosta toga sam naučio od nje. Naučio sam da gledam, pa zatim da opažam i na kraju da osećam. Sa druge strane, što je više razmišljala, to je bilo sve gore po našu vezu. Makar sam takav utisak stekao.
    Apropo odgovora – “Ali mnogi od nas imaju različita uverenja, kao što su npr. da poklapanje kao i “prepoznavanje” između dve osobe nastupa momentalno, ako su osobe jedna za drugu.” – Vidim da si nepopravljivo romantična 🙂 Pitanje: da li si spremna da prihvatiš rizik da možda upoznaš “srodnu dušu” i momentalno se “poklopiš” sa tom osobom kada bude kasno za zajednički život? Ili će se kriterijum promeniti za pet godina, pa prihvatiš nekog drugog ali znaš da se nisi poklopila sa njim? Dosta si radila na sebi, čitala, pisala, razmišljala, bavila se raznim aktivnostima i logično je da očekuješ da nađeš nekog sličnog, ali činjenica je da jako malo ljudi zapravo radi na sebi i skoro svi su postali robovi svojih poslova ili rutina. Samim tim je jako teško naći nekog tvojih razmišljanja i shvatanja. Možda grešim, možda si već našla “svoje savršenstvo”(srodnu dusu) ili ćeš uskoro naći 🙂 “njihova istina je i za njih istina” – Hmm, zvučiš mi kao jedan blizak drug – što misliš, to i privlačiš. Možda će i on ovo da pročita, poyy B 🙂 Svako je u pravu sa svoje tačke gledišta, samo je pitanje da li neko želi da promeni pogled na stvari? Apsolutno se slažem sa svim izloženim stvarima, samo mislim da ljudi ne treba da jure uvek za nečim boljim. Retko ko stane i sagleda situaciju i kaže: “Ja sam srećan sa onim što imam”. Ja sam to osećao i pričao prethodnih godina 🙂

    1. Wow hvala ti za ovakav iscrpan i iskren komentar! 🙂 Volela bih da se ljudi više ovako uključuju u konverzaciju, svakako bismo svi mi nešto naučili više. Drago mi je što kažeš otvoreno šta si sve naučio od devojke, to je retko stvarno, i svaka ti čast! 🙂
      Trudim se da pišem o nekim temama koje verujem da sve ljude treba da zanimaju. Elem, nikad ne postoji samo jedna strana priče, i sve što napišem je samo jedan ugao gledanja koji je u datom trenutku takav, ne kažem da se ne menjam i sama. Učim, istražujem, koje su mi granice, šta prija, a šta ne prija. Izlažem se životu da tako kažem, jer je to jedini način da naučiš nešto. Iz svakog razgovora naučim nešto i kažem: Hm ima tu nešto? I složiću se sa tobom, u pravu si naravno i treba biti srećan sa onim što imaš i nemaš, jer ako nisi neće ti ništa bolje ni doći. Ali ceo život sam iskreno razmišljala da šta je za mene nekako je tu prirodno i lako, a šta nije za mene odlazi od mene. I nikada ništa nisam pokušavala da zadržim, ili da trčim za nečim(nekim), iskreno uvek sam imala pametnija posla. A na kraju se uvek ispostavljalo da sam bila u pravu, i vreme je uvek pokazalo da je nešto bolje bilo on the way.. 🙂

  4. Uvek je dobro kad možeš sa nekim da se ispričaš(ispovediš), makar i preko komentara 🙂 Kad ćeš krenuti da držiš predavanja? Pročitao sam dosta tvojih tekstova i veoma su inspirativni i zato te pitam za predavanja, bez šale. Mogla bi recimo po kafićima da držiš govore i da pričaš sa publikom, tu bih rado došao. Pokušavam da primenim sve što sam pročitao, ali moram priznati da je jako teško. Pre svega je jako teško srediti svoju glavu i onda uopšte krenuti sa razmišljanjem o svim stvarima oko nas. U svakom slučaju, hvala ti na divnim tekstovima.

    1. Hvala za podršku Stefane. Nisam o tome razmišljala, ali one day, why not..:) Neka vrsta javnog razgovora, gde bi svako mogao da kaže nešto ili da pita, u nekom prijatnom ambijentu.. Mislim da bi se ovde ljudi trebali baviti više sobom, pogotvo mladi. Manje bi onda želeli da odu odavde, kada bi uvideli da je sreća u njima samima, a ne tamo negde. Zato i pišem o ovim temama. Mislim da postoji potreba za tim.

      Uživaj i vidimo se jednog dana na predavanju! 🙂 🙂 🙂

Ostavi svoj komentar