Lični razvoj | Motivacija

Onaj osećaj kada ne znaš šta dalje?

November 28, 2017

Počela sam i dosadu da cenim. Mnogo je paljbe osuto na nju bez razloga. Naročito od roditelja. Posebno ovih današnjih, koji ne daju deci nimalo da se dosađjuju. A iz dosade mogu da nastanu mnoge dobre ideje. Kakve sam samo igre izmišljala kad sam bila mala ne bih li zabavila sestru i naše dugarice!:) Morala sam da izmišljam, nije bilo drugog izbora. Evo i ovaj blog, ako bih bila sto posto iskrena, nastao je upravo iz dosade.

 

Tako da ako se “smarate” ili vam je dosadno – Super! Ne očajavajte. Niste svesni šta sve može da se izrodi iz tog stanja.

Često puta sam se u životu osećala da ne znam šta da radim sledeće. Sećam se tog osećaja koji znam nije nimalo prijatan. Želim nešto da promenim ili preduzmem, ali ne znam odakle da krenem?

Kuda sad? – Pitala bih se.

Dođem do neke tačke i kao to je to – Šta dalje?

Nekada me je to stanje umelo držati i danima. Možda sam i bila depresivna, ko zna?

Ali ovih dana sam pričajući sa drugaricama shvatila da neke od njih prolaze isto što sam i ja prolazila.

I sve mi jasno. Što kaže ona jedna – Nisam psihijatar, ali vas sve razumem. 🙂

Postoji nešto što mi je u tim trenucima životne izgubljenosti pomoglo, pa želim da podelim.

Jako je jednostavno, možda sam i pisala o tome, ali nije zgoreg pomenuti ponovo.

Dakle kada ne znate gde ste pošli ili gde ste došli, stanite malo sami sa sobom.

Utišajte se i zapitajte se gde sebe vidite za pet godina?

Zašto pet baš – ne znam. Nije ni blizu, a nije ni daleko. Možemo nekako da zamislimo sebe za pet godina, zar ne?

Ako treba zažmurite, i zapitajte sebe- Šta ja to želim da živim za pet godina od sada. Šta su mi prioriteti?

Porodica, karijera, putovanja, knjige, biznis, brak, šta god. Možda vam je i sve to zajedno, i to je ok. Ali samo imajte neku viziju sebe koja vam je primamljiva i koja vam se sviđa.

Da li vidite sebe kao osobu koja radi na nekom poslu od 8-16h u nekoj kancelariji ili od kuće? Da li imate decu i koliko vremena provodite sa njima? – Idite u detalje koliko god želite.

I slobodno se opustite, dajte mašti na volju. Niko vas neće osuditi što ste ambiciozni. 🙂

Imate sva prava na sve što vas čini srećnim, a druge pritom ne ugrožava.

Najbolje je sve to i zapisati da vam nekako bude pred očima.

I budite iskreni prema sebi, nemojte se stideti ako i niste preterano ambiciozni. Ako želite neke jednostavne stvari, ako ste shvatili i da niste osoba od karijere i biznisa. Ne morate živeti ono što vam se čini da je popularno ili društveno prihvatljivo. Budite ono što vas raduje i veseli. I ne uzmajte snove koji nisu vaši. Što kaže – Be yourself everyone else is already taken.

Zatim u skladu sa tom vizijom za pet godina, neka bude i vaš sledeći korak. Evo baš danas.

Malo po malo ka takvom/j sebi.

 

Ovo slična priča može i da se primeni na partnere sa kojima želimo da budemo. To je sada top tema!:)  Svako ima mišljenje o toj ljubavi, pa eto da ga dam i ja.

Naime postoji ona – Sličan se sličnom raduje. I ako imate već tog nekog foto robota kojeg biste želeli da imate pored sebe, onda radite na tim osobinama kod vas samih. Simple as that.

Parteneri su nam samo ogledalo. I sve one osobine koje želite od partnera, pokušajte da izgradite kod sebe.

Sećam se da me je jedan momak pitao koje su to osobine koje bih volela da moj partner ima? Nisam ni sama bila svesna toga da mi je prvo na listi prioriteta bilo to da on voli svoj posao koji radi, i da uživa u njemu.

Smatrala sam da je to jako bitno, jer želim da budem pored osobe koja živi i voli to što radi. Jer ako je tako onda će se to odražavati i na sve druge sfere njegovog života.

Vidim mnogo ljudi koji ne vole svoj posao, koji ne ispoljavaju svoje talente, koji osam sati dnevno svog života „odrađuju“. I tako ceo život. I vidim kako se to odražava na sve oko njih. Zato sam to i rekla.

Ali sam onda počela da postavljam sebi pitanje – Jesam li ja takva osoba za samu sebe?

I shodno tome sam se bacila na posao.. 🙂

Danas sam baš naišla na jedan članak o prioritetima i ciljevima u životu. Pa bih nešto i o tome. Naime mnogo je važnije znati koji su nam prioriteti u datom trenutku života. Kažem datom trenutku jer život je promenljiva i tekuća forma, nije statičan. Tako da nam prioriteti nisu isti stalno. Oni se vremenom menjaju i evoluiraju.

Meni je trenutni cilj da napišem tekst, ili da otputujem. Ali kada se radi o prioritetu koji me motiviše svaki dan, to je da radim ono u čemu uživam i izražavam sebe kroz ono što volim. – Do what you love, and love what you do. 🙂 Nešto na tu foru.

How about you?

Kako vidiš sebe za pet godina? Slobodno podeli samnom, jer znaš već da ako zapišeš veća je šansa da će se to ostvariti! 😉

 

Love to all!

 

 

 

Photo by Itay Kabalo on Unsplash

Only registered users can comment.

    1. Draga Nevena, hvala za komentar!
      Ja iskreno verujem da je upravo tako, a ne obrnuto. To je moja životna filozofija. 🙂
      Uživaj! :*

Ostavi svoj komentar