Lični razvoj

Par načina da bolje prihvatimo kritiku i negativne komentare

March 21, 2018

Još iz vremena kada smo živeli u plemenima, najgora stvar koja se mogla desiti pripadniku istog jeste da bude izbačen iz plemena. To je značilo sigurnu smrt za tu osobu. Jer pleme je obezbeđivalo hranu i sigurnost od napada drugih plemena i životinja. Sam čovek bivao je osuđen na smrt.

 

Zanimljivo je koliko se još te kolektivne pripadnosti plemenu zadržalo i do dana današnjeg.

Stalo nam je da pripadamo po svaku cenu nekoj grupi. Ljudi se grčevito drže toga kao da im je i dalje sam život ugrožen ukoliko ne budu bili deo „plemena“.

Za nas je važno da nas prihvataju i vole. Da smo deo nečega većeg od nas samih.

Svako odstupanje i izlazak iz tih okvira je bolan i težak.

Međutim malo je besmisleno u današnje vreme i dalje verovati da ćemo umreti od gladi, da nećemo moći da izgradimo porodicu, ili da će nas životinje pojesti ako nismo u grupi ljudi. Zar ne? 🙂

Razmišljala sam ovih dana o tome ko su ti ljudi koji imaju fenomenalne odnose sa drugim ljudima, ljudi koji imaju mnogo prijatelja, koji su „super društveni“? Šta ih to izdvaja i razlikuje od onih koji to nisu? I koje su to osobine i načini razmišljanja koje oni imaju?

Svi mi želimo da nas vole i prihvataju, ali nekima to ide bolje od ruke, a nekima malo lošije.

Ključ za fenomenlane odnose sa drugim ljudima je pre svega vezan za našu sposobnost da se suočimo sa kritikama i negativnim komentarima. Kao i to da naučimo da ne primamo sve k srcu.

Drugim rečima potrebno je reformulisati sve što dolazi iz vana na nov način.

Ove dve osobine se vežbaju i sasvim je moguće implementirati ih u svoj mentalni program.

Marisa Peer koja je broj jedan terapeut i lifecoach u UK, kao i pisac mnogobrojnih knjiga na temu ličnog razvoja daje pet koraka kako da se suočimo sa negativnim komentarima ili kritkama koje nam dolaze od drugih ljudi.

Prema njenim rečima mi dolazimo na ovu planetu sa dve osnovne potrebe, a to su:

1) Potreba da izgradimo veze sa drugim ljudima.

2) Potreba da nas drugi odobravaju i prihvataju.

Plemena su pre znala da će pod pretnjom od izbacivanja iz plemena ljudi da se lakše uklapaju i prihvataju pravila grupe. I taj strah se zadržao i do dana današnjeg u mentalnim obrascima ljudi. To nije teško uočiti. Kada pogledate kako se ljudi okupljaju oko političkih partija, ili nekih sportskih  organizacija? To je ta primarna ljudska potreba za pripadanjem.

Primer iz književnosti je npr. kada su Romea izbacili iz Verone, on je izjavio: Radije bih da me ubiju nego da me proteraju!

Niko od nas ne želi da mu te osnovne potrebe budu ugoržene.

Klasičan primer toga su i žene. Znate kada izađemo u grad mi ne možemo ni do WC-a da odemo same. Treba nam neko iz “plemena”. Zato žene uvek odlaze do toaleta zajedno.

Retko ćete čuti da muškarac kaže drugom muškarcu – Hoćeš samnom do toaleta? 🙂

To bi bilo malo weird. 🙂

Te veze koje imamo sa drugima su jako osetljive, i podložne promenama. Međutim ono što ih najviše oštećuje jeste taj naš strah od odbijanja i negatvnih kritika.

Znam dosta ljudi koji su kao mali bili izloženi vršnjačkom nasilju. Makar i samo verbalno. I ti ljudi kada odrastu i dalje vuku sa sobom tu emociju odbačenosti i neprihvatanja od strane drugih. Ne druže se sa ljudima, ne izlaze i izbegavaju svaku moguću situaciju u kojoj bi ih potencijalno neko mogao povrediti.

Ne žele da ih neko slučajno podseti na ono što su kao mali doživeli. Štite sebe na taj način.

To je moguće i u partnerskim odnosima. Ukoliko je neko bio ostavljena strana i sada ne ulazi veze zbog straha da se to opet može desiti. Jer može imati utisak da to ne bi podneo/la više puta u životu.

Ono što osobe rade sebi na taj način jeste da sklanjajući se od “potencijalne opasnosti” izbegavaju i povezivanje sa ljudima. A to je loše po njih. Toliko toga vidim oko sebe da sam znala da o ovoj temi moram da pišem.

Ljudi treba da osveste od čega beže.

Jer mi nismo više u plemenu. Niko vas ne može izbaciti. I nećete umreti od gladi. 🙂

Poznato je da svi mi imamo neka mišljenja o raznim stvarima.

Meni može da se sviđa pink kosa, ili da mi se uopšte ne dopada. Ali to je samo moje mišljenje.

Ne bismo trebali da dopustimo da nas nečija mišljenja pogađaju, jer su ona subjektivna, i nemaju nikakve veze sa nama.

Primer: Zamisli sada da se obratim tebi i kažem ti da si ružan/a, ili glup/a?

Neki od vas bi se uvredili, a neki ne bi dopustili da ih te reči pogode. Oni koji su svesniji sebe i svojih vrednosti neće to prihvatiti i jednostavno će “iskulirati” te moje reči. U smislu – Who cares…

Međutim većina reaguje na to kada ih neko uvredi. Većinu pogode te reči.

Niko od nas ne može da promeni druge ljude i način na koji se oni ophode prema nama. Ali možemo da promenimo način na koji reagujemo na ono što dolazi iz vana.

Evo par nekih korisnih saveta kako da izađete na kraj sa kritikama koje dobijate od drugih. Ovi saveti su primenljivi kako u poslovnom okruženju sa kolegama, tako i sa prijateljima, partnerima i sl.

Ja sam prva rešila da ih usvajam jer se i sama suočavam sa kritikama. I želim da to doživim što bezbolnije.

Kada dobijem negativan komentar ispod testa koji napišem, definitvno mi treba alat kojim ću pevazići to. Da bih jednostavno nastavila da radim ono što me čini srećnom. 🙂

Prva stvar koju možete da kažete kada vas neko uvredi prema rečima Marise Peers jeste:

1) “Hvala što si podelio svoje mišljenje samnom – Cenim to.”


Primer: Kako si se ugojila/o? Trebao bi da se hraniš malo zdravije?

Umesto da kažete: Kako se usuđuješ, odakle ti pravo da me vređaš?!

Čak i da koristite sarkazam ili ironiju nije dobro.

Samo recite – Hvala ti za komentar, cenim to.

Ovim samo otpuštate stres iz sebe i ne dozvoljavate da vas to povredi što drugi imaju da kažu.

Drugi predlog:

2) “Izvini nisam te dobro čuo/la šta si rekao/la? Jel bi mogao da mi ponoviš to polako?”


Jednostavno napravite se da ne čujete to. Iako ste sasvim dobro čuli. Ali nemojte sa nekim napadnim tonom to da izgovorite. Već opušteno i sa mirnim glasom.

Ono što će se najverovatnije destiti jeste da će osobi prekoputa koja vas je uvredila biti glupo da ponovi šta je rekla. Ili će malo razmisliti o tome što je izgovorila.

Ljudi se tako često izleću sa svojim mišljenjem, bez da razmisle i trenutak da li to može nekoga da povredi. I kada im date vremena sa ovom rečenicom gore, da procesuiraju još jednom šta su rekli, shvatiće i sami da je to bilo ružno sa njihove strane.

Ukoliko pak ne shvate pređite na treću strategiju.

A to je:

3) “Jel to pokušavaš da me povrediš sa tim rečima?”


Znam da ovo malo zvuči too much, ali definitvno može da vam otkrije jednu sjajnu stvar koja se krije iza kritike.

A to je da osoba koja Vas kritikuje ima najbolju nameru!

Kako to?

Mi često pretpostavljamo samo da svi drugi imaju loše namere, ali to ne mora da bude tako. Možda samo ta druga osoba želi da izvuče najbolje iz Vas i to je jednostavno njen način da  kaže da – Možete Vi to bolje.

U 90% slučajeva ljudi će vam na ovo pitanje koje im postavite odgovoriti sa:

Izvini molim te, brži mi je jezik od pameti. Istrčavam se često.

Ili nešto u tom fazonu.

Retko ko će reći – Da, baš mi je namera da ti pokvarim dan, ili da te uvredim!

Kada sam napravila blog i objavila par tekstova to je bilo puno gramatičkih grešaka. I sama sam toga bila svesna, ali sam i bila ponosna na sebe što sam uspela sve to sama da napravim od sajta do editovanja i na kraju nalaženja tema za pisanje, i nisam iskreno puno obraćala pažnju na gramatiku. Htela sam to što pre da izbacim i objavim.

Međutim prvi komentar od koleginice na poslu je bio – Mogla si malo da prekontrolišeš one tekstove?

Kada sam primenila ovo pravilo gore ispostavilo se da je njena namera sa tom rečenicom koju mi je uputila da obratim malo više pažnje na nešto što ona smatra da je najvažnije, i kritika je bila na mestu. Bila je konstruktivna. Ali da sam se ja naljutila odmah i počela da se raspravljam samo bih prihvatila to i povredila bih sebe. Zatim i narušila odnos između nas dve. Ovako primila sam k znanju i izvukla pouku iz toga.

Postoji još jedna tehnika, koju možete da primenite samo u najkritičnijim situacijama. Ukoliko ništa gore navedeno ne upali. Zvuči skoro kao kontra napad, koji baš i nije najpametnija stvar na svetu. Medjutim neki ljudi ne mogu jednostavno drugačije da shvate.

Zato samo ukoliko zapravo vidite da neko pokušava da vas povredi recite sledeće:

4) “Da li znaš da ljudi koji su skloni kritikovanju drugih ljudi zapravo najviše kritikuju sami sebe? Oni ne vole pre svega same sebe.”


Ovu rečenicu imam uvek na umu, i logično mi je potpuno. Kada god primetim da neko samo nešto hejtuje, mrzi, ne voli kod drugih… Uvek se pitam – Šta to oni sve ne vole kod sebe?

Čak iako vam je mrsko to da izgovorite, prosto je dovoljno biti toga svestan, i oprostiti drugoj osobi na tome.

Jer ti ljudi koji vređaju i napadaju druge oni samo izražavaju svoje lično nezadovoljstvo. Kada to neko radi samo mi pokazuje kako je sam sebi najgori kritičar.

Sa ovih par metoda više niko ne može da učini da se osećate loše. Osim ako im Vi to ne dozvolite.

Postoji mnogo ljudi koje žele ili da pišu knjige, priče, pesme, koji žele da pevaju ili dizajniraju, ali se boje odbijanja i negativnih komentara drugih ljudi. Boje se da se to nikome neće dopasti. I ništa ne rade na svojim idejama.

Zasto mislim da je važno imati neke alate da izađete na kraj sa negativnim komentarima ili kritikama. Jer je šteta da vas to spečava u bilo čemu.

Eto želela sam da ovo napišem jer ovako i ja bolje pamtim te metode za svoje lične potrebe, a negde vidim oko sebe da bi bilo korisno da i drugi znaju kako sa kritikama i negativnim komentarima.

Ukoliko vam se dopada ovaj tekst i nalazite nešto korisno u njemu za sebe pišite mi u kometarima. Jedva čekam da čujem vaše mišljenje! 🙂

Uživajte i budite sebi najveći prijatelji!

S ljubavlju Katarina

Ukoliko ti se dopao tekst ostavi svoj mail i postani počasni član moje mailing liste 😉

Only registered users can comment.

  1. Odlican tekst.Ne trebamo uvijek tudje kritike shvatati licno.Takodje,treba razlikovati konstruktivnu kritiku od one koja to nije.Svaka cast na trudu.❤

Ostavi svoj komentar