Motivacija

Pet koraka da promenite svoj život kojih bi trebali da se držite

May 26, 2017

Svaki put kada učimo nešto novo, menjamo neku naviku, pokušavamo da nešto izbacimo iz ishrane ili prestanemo da pušimo, u nama se dešava čitav niz promena. Zapravo sve oko nas što se dešava dolazi upravo iz nas. Naše telo luči čitav koktel hemijskih supstanci svaki put kada mi nešto počnemo da menjamo. Promena može biti i suptilne prirode, kao na primer način na koji razmišljamo. Odavno je već poznata ona Kakve su vam, misli takav vam je život. Tu je samo preskočeno mnogo toga i došlo se samo do zaključka. Ali red bi bio ovakav: Misli Osećanja koja te misli izazivaju – Telo luči hormone i koktel čitavog niza hemijskih supstanci koje signaliziraju vašim ćelijama da rade na određen način, a samim tim i genima koji se aktiviraju – to zatim menja vaše telo – vaše telo je samo gomila atoma koji vibriraju na nekoj vibraciji – i na kraju vi ste uvek okruženi onim što je na vašem vibracijskom nivou. I dolazimo do toga zašto je tačno da kako zračiš tako privlačiš. Čista logika, i malo nauke i malo kvantne fizike, prosto kao pasulj.. 🙂

Ono što je korisno znati o ćelijama jeste da one konstantno primaju informacije i neprestano se dele. Ovo je značajna informacija kada krenete ka bilo kakvoj promeni u vašem životu. Ukoliko krenete da učite neku veštinu vi zapravo šaljete pozitivni signal vašim ćelijama u vidu hormona dopamina i serotonina. Ali, ako su naše ćelije do tada bile konstantno bombardovane kortizolom, one će instintktivno reagovati na nedostatak onoga na šta su navikle. Hej, biće u fazonu gde mi  je moj kotizol, gde je stres, šta je ovo!? Nešto novo svakako. Da li vam je ovo poznato i na ljudskom nivou, zar i mi nismo baš u fazonu da ne prihvatamo sve novo baš tako lako. Prvo se opiremo i meškoljimo, pa kad vidimo da i nije tako loše, pristajemo konačno.

Dakle, ako ste stalno pod stresom, to ne znači da ste loša osoba zbog toga, ne treba sebe da osuđujete, stres je nešto na šta su vaše ćelije navikle, to je za njih postalo normalno. Ako krenemo da lučimo dopamin i endorfin, ćelije će početi da se navikavaju na to, jer se one dele i prenose poslednje informacije koje su dobile. Npr. odlučite da krenete da vežbate posle dužeg vremena, ćelijama je to nova informacija i one moraraju da počnu da vibriraju na drugačiji način da bi prihvatile tu informaciju. Zato je u početku teško podići zadnjicu sa kauča. Osećate se loše i počinjete da sabotirate sebe rečima: A ovo nije za mene, nisam sportski tip, loše se osećam i gomila drugih izgovora, koja je sve samo ne istina. Svakako da ćete osećati u početku nelagodnost i vaše telo će proći kroz neku vrstu pozitivnog stresa dok se ne navikne na dopamin i serotonin, ali ne odustajte, vreme će pokazati da je vredelo. Znate da se najveće promene dešavaju upravo onda kada želite da dignete ruke od svega, kada vam je muka i od pokušavanja i od padanja, a onda vas negde iza ćoška sačeka iznenada ono što ste oduvek sanjali. Zato, neka vas gubitak volje ne obeshrabri!

Kada sam krenula sa radom na sebi, da negujem svoj um samo pozitivnim mislima koliko je bilo moguće, da meditiram, da afirmiram, i jednostavno na bilo koji način povećavam svoju vibraciju, sećam se da se nikad gore fizički nisam osećala, iako sam spolja gledano bila u miru, unutra sam se raspadala, čitavo telo mi se bunilo. Naviklo da stalno nešto strepim, stresiram se, režiram svakakve scenarije u glavi koje mi ničemu ne služe. Ali znala sam da je to proces, pa nisam odustajala. Znala sam da ću uspeti da ukrotim to u sebi, morala sam ja da pobedim, ja sam upravljala svojim životom, moj um, a ne telo. Poznavanje procesa promene mi je jako pomoglo da ne odustajem i da budem podrška samoj sebi na tom putu.

The wound is the place where the Light enters you.-Rumi

 

Sada znate šta mozete da očekujete i trebalo bi da budete ok sa tim, ali ne dajte telu da pobedi, pokažite ko je gazda. Bar sedam dana, mislim da je to dovoljno da nam nešto pređe u naviku, držite se plana i programa koji ste sebi zadali, bar dok vaše ćelije ne izgrade receptore koji će postati željni tih pozitivnih impulsa koje dobijate svaki put kada radite nešto korisno za sebe i vaše telo. Nakon toga neće vam trebati motivacija, po automatizmu ćete delati i ići u pravcu onoga što je sada vaša navika.

Otpor koji pružamo prilikom stupanja na scenu promene je nešto prirodno. Mogli bismo i sve ljude podeliti na dve kategorije.

1.Oni kojima kada nešto novo predložite odmah nađu razloge zašto ne bi mogli to da urade.

Znate one što nisu ni probali, a već znaju da neće uspeti, što se boje da istupe, da izazovu sebe, što se osećaju i smoreno i dosadno, ali su u fazonu neka nema veze, bar je bezbedno ovde gde sam, nema straha od neuspeha. Poznatiji kao AU mozgovi.

2. I imate onu manjinu koja jedva čeka samo da im predložite nešto novo, odmah uskaču u novi mod, spremni za akciju. Koji ne ustuknu od novih stvari, već ih sami kreiraju. Takozvani WOW mozgovi.

Svi mi smo realno i AU i WOW za neke različite stvari. Nekome je teško da se natera na vežbanje, a nekome je učenje gitare ili nekog programa naporno. Međutim, postoji pet koraka koji nam pomažu u situacijama kada smo na ivici nekih promena, ili kada nam je dosta monotonije i spremni smo da živimo dimenziju više, ali ne znamo kako:

1. Znajte sa sigurnošću ka čemu težite – Trebalo bi da imate uvek neku vrstu jasne i specifične vizije o tome kako želite da vidite sebe u budućnosti. Šta je ono što želite da postanete sa što više detalja. Sa tom vizijiom ležite da spavate i budite se.

2.Postavljajte sebi sitne i male ciljeve usput – To je neka vrsta mikro promena koje treba da postižemo svakodnevno, koje će nas polako približavati tom makro boljitku. Ostvarujte male pobede nad sobom svaki dan. Npr. odlučite da krenete u teretanu i  sad, koje bi bile sitne promene koje biste mogli svaki dan da učinite. Prvi dan kupite opremu, drugi dan obucite te helanke ili šorc i đuskajte uz omiljenu pesmu po kući u tome, ili jednostavno šetajte u tome samo po kući, treći dan ćete se već zateći na vratima kako idete ka teretani. Niste se ucenjivali, ubeđivali, odlagali za sutra, sve je prošlo glatko i neprimećeno, a da nije na neki način prestrašilo vaš limbički sistem.

3.Postavite ciljeve poboljšanja – Kod njih je sve vezano za brojeve i datume. Kada gledate albume sa slikama jako je lako da uočite promene koje su se odvijale tokom vremena, kako ste se menjali. Razmišljajte i ovde u tom smislu. Treba nam uvek neka referenca, u bilo kakav biznis da ulazite, važno vam je da znate da li napredujete ili nazadujete, a to možete saznati samo ako pratite kako se nešto odvija kroz vreme. Da li mi ovo služi ili ne? Ako upisujete neki kurs ili učite neki program, pratite svoj napredak, dajte sebi rok do kad treba nešto da savladate i naučite, izbacite neki prozvod ili aplikaciju, nije važno iz koje ste branše. Ili ako vežbate, zadajte sebi šta želite da uradite za npr. tri nedelje, koliko ćete da pretrčite za mesec ili dva dana. Ovo je bitno, jer na ovaj način stičemo više samopouzdanja i imamo više vere u sebe, sa svakim uspehom naše shvatanje nas samih se menja, postajemo ponosni na sebe, više verujemo sami sebi i lakše se upuštamo u neke druge poduhvate. Sve što merimo se popravlja, a sve što i beležimo i merimo se popravlja, ali eksponencijano.

4.Okružite se ljudima ili imajte svoje pleme – Ovo je tako bitno i meni na mom putu najznčajnija stavka. To može biti ili coach ili neki mentor. Može biti prijatelj koji je već prošao kroz to što vi želite da savladate, ili može biti online društvo, što je zanačajna prednost interneta kada smo svi na neki način povezani i lako je okružiti se samo onim što vas naročito interesuje. Postoje hiljde ljudi koji su spremni da pomognu i koji dele besplatno svoju pomoć, jer znaju koliko na taj način doprinose i sebi i drugima, mogućnosti su neograničene. Čuvajte se ljudi ili društva koje sabotira vaš put promene, ne idite ka onima koji vas ne podržavaju, to može prilično da utiče na vas.

Kada sam ja započela sa radom na sebi, da menjam šta ne valja, da popravljam šta se da popraviti, zatekla sam se u jednom trenutku bez igde ikoga. Staro društvo mi se činilo tako dalekim, nisam imala šta da pričam sa njima, nisam imala želju da se viđam sa bilo kim, jednostavno smo se udaljili. Međutim, kako je vreme prolazilo u život su počeli da mi ulaze ljudi kakvim sam oduvek želela da budem okružena, kreativni i inspirativni na najrazličitije načine, a i oni stari su se promenili na neki način i sada smo mogli da komuniciramo iskreno i bez pretvaranja jedni sa drugima. U stvari sam shvatila da sam ja ta koja se promenila, pa se i sve oko mene promenilo. Dakle, neka vas to ne pokoleba, to je sasvim prirodno. Samo se vi sprijateljite sami sa sobom, postanite sebi najbolji prijatelj, pa koliko košta da košta, i sve će se oko vas složiti u najboljem mogućem redu, verujte.

5.Imajte spemljen scenario za „svaki slučaj“ ili „Pozitivna moć negativnih priprema“ – Svaki put kada menjamo neku lošu naviku ili idemo u neke promene, dođu oni momenti kada nas na neki način život testira. Kaže ok, hajde da vidim koliko si ozbiljan u svojoj nameri, jel ti to stvarno želiš ili ne!?  Zato je važno imati neki spreman odgovor na takve situacije? Na primer, želite da idete na dijetu, i zamislite da vas neko ponudi čokoladnom tortom, šta ćete da kažete u takvim situacijama? „Jaooooo mmmm što lepo izgleda, mmm baš bih pojela, ali ne, hoću da smršam“, i neko krene da vas ubeđuje i vi ste već pristali i prekršili obećanje sebi. Umesto toga, samo možete da kažete -„Ne, hvala“. Kratko i jasno, čime ne ostavljate prostora drugima da vas ubeđuju da bi trebalo da uzmete, čak i radi reda.

Ja sam osoba kojoj definitivno ne prija alkohol, kada sam imala 18 godina sam se napila jedanput u životu i od tad sam završila sa alkoholom, nije za mene definitivno, to iskustvo me je naučilo pameti. Tada nisam znala za ovo pravilo i kada su me drugi fosirali da pijem, jer je to cool i da bih bila prihvaćena od strane društva, uhvatila sam se u to kolo. Od tada imam spreman odgovor – Ne, ja ne pijem alkohol. Neka sam čudna svima drugima, sebi sam super, koliko to ljudi može da kaže za sebe? Znam da ako popijem više od jedne čaše sutradan sam u raspadu sistema, niti mogu da radim bilo šta, niti sam raspoložena, hodam kao zombi ceo dan.  I znam da drugi mogu da krenu sa – Ma uzmi jednu, valja se, red je, ajde nemoj da si ovakav ili onakav.. Samo se nasmejem i pređem na drugu temu ili lepo objasnim da sam ja vesela i srećna i bez alkohola, koji mi ionako ne prija. Kraj priče. Ali većina pristane i poklekne, ali nemojte biti većina, budite svoji, jer ako niste svoji niste ničji. A i ako vas ne prihvate takve onda vam ti ljudi i ne trebaju. Dakle, imajte spremljen scenario podrške za sebe u situacijama kada vas život izaziva. Šta ćete reći sebi kada vas neko odbije na razgovoru za posao, kako ćete se osećati, da li ćete dozvoliti da vas to slomi ili ćete imati spremljenu neku rečenicu koja vam daje neki vid utehe. Moje su npr. ceo život bile – Ko zna zašto je to dobro, ili Nešto bolje sada sledi sigurno. Mentalna snaga leži u tome da znate šta da radite kada stvari baš i ne idu kako treba.

Život je satkan od izazova, nikom na ovom svetu nije sve sjajno i bajno, iako možda tako izgleda, ali naša snaga i hrabrost se ogledaju u tome kako izlazimo na kraj sa svim tim preprekama. Na taj način se i samopouzdanje izgrađuje, jer sa svakom premošćenom preprekom mi izlazimo jači i snažniji, sve više i više verujemo da smo sposobni, da mozemo sve. To se svakako ne dešava preko noći, ali se sigurno dešava.

Only those who will risk going too far can possibly find out how far one can go. ~T. S. Eliot

 

Love to all!

 

Photo by Maja Golubović

Ostavi svoj komentar