Motivacija | Svrha i smisao

Poruka od mene…

November 9, 2017

Sećam se dok sam išla jedno godinu dana na jogu da sam svima oko sebe pričala kako je joga fenomenalna! Ubeđivala sam redom ljude da treba to da praktikuju jer sam sama videla korist od te prakse. Najviše na mentalnom i duhovnom nivou. Pa onda i na fizičkom nivou.

 

Posle toga sam se bacila sa istim žarom na salsu. Pa sam krenula da pričam društvu zašto je dobro da se pleše. Kako se povezuješ sa divnim ljudima, i kako samo takvi i uče da plešu. I bukvalno sam ih vukla za rukav da samo dođu da vide kako je na tim žurkama.

Tako i otkako sam počela da pišem blog, imam neopisivu želju da svi uzmu da pišu nešto. Pesme, recepte, putopise, bajke, sportske vesti.. Ma šta god što čujem da ih interesuje i da verno prate, ja bih to odmah  stavila i skupila u blog. Čak idem i do te mere da se nudim da im napravim sama sajt samo da oni krenu da se bave time.

Verovatno me to što ja uživam u tome i što me to sve u tom datom trenutku ispunjava na neki način vuče da prenesem i na druge taj entuzijazam, a i čisto da bi me razumeli dok im pričam o tome. 🙂

Ali sada već brže nego ikada ranije prestajem polako da pričam o tome što radim sa ljudima koji me ionako ne bi razumeli.

A možda me i usamljenost u tom svetu ideja tera i vuče da tražim sebi slične u onima koji ipak to nisu. I to je ok. Priznajem.

Osnovna pitanja koje sam postavljla sebi kada sam razmišljala o blogu bila su –

Šta ja to čitam najviše online?

Šta mene najviše interesuje?

Čega bih volela da ima više kod nas u novinama i na raznim sajtovima?

I šta je to o čemu znam više od ljudi oko sebe?

 

I eto teme za blog.

Kako je ta cela priča doprinela meni? Ne znam ni dali mogu da opišem? Na koliko nivoa se zapravo osećam bolje?

Prvi je da sam uposlila svoju kreativnost, koja je bila prilično zapostavljena zbog vrste posla koji inače radim. I sa te strane sam zadovoljna i ispunjena.  Ni jednog  trenutka mi nije dosadno. Uvek mogu da pretražujem nove sadržaje, tražim inspiraciju, gledam kako da se poboljšam, kako da doprem do većeg broja ljudi.

Drugo. Osećaj da neko (ti upravo sada.. 🙂 ) čita nešto što je jednom bilo u mojoj glavi je nešto potpuno novo za mene. I čudno i lepo. Kažem za mene pogotovo jer nisam uvek bila neko ko se poverava ljudima. A ovako sam ipak našla najbolji način za mene, da otvorim dušu – što bi se reklo. Da se ispričam sa ekranom ( a i sa tobom..) o temama koje me interesuju. Bez da ikoga „davim“ o tome.

Jer što se tiče sajta svako ima slobodnu volju da nešto otvori i pročita. Ja ga ne mogu naterati.

Takođe nešto što me je zateklo jeste da ne samo što će neko to da pročita već da ja i ovo što radim na nekoga utiče pozitivno. Slagala bih kada bih rekla da osećaj nije lep i da ne stavlja odgovornost na mene i to što radim. Ali moram da kažem da ne znam da sa bilo čime u životu što sam do sada doživela može da se meri osećaj kada vam neko kaže da ste doprineli nečemu dobrom. Bilo da ste ulepšali nekome dan, promenili način na koji gleda na stvari, motivisali ga da uradi nešto u svom životu.

Ovaj nivo na neki način je počeo itekako da daje smisao mom životu. Nije da ga nisam imala dosad. Ali nikada kao do sad nije mi bio tako jasno pred očima.

Try not to be a man of success, but rather try to become a man of value – A.Enstein

 

Svi ovi ljudi koji su uspeli da zarade gomile novca i da postignu ogroman uspeh kažu da ništa ne može da se meri sa tim osećajem da su doprineli drugima. Novac nam svakako pruža mnogo više mogućnosti da širimo svoju poruku, da priuštimo sebi sve što nam treba, živimo lepo i lagodno. Ali svi se oni slažu da jedino istinsko osećanje lične vrednosti dobijamo kada služimo nekoj svrsi višoj od sebe. Kada znamo da smo nešto dobro učinili, i na neki način učinili ovaj svet boljim mestom. Jer tada nam se i ta energija koju smo uložili vraća unazad.

I to je ono čemu svedočim.

Nisam jurila za tim osećajem, niti za smislom, nekako me je sam našao. I to tamo gde sam radila šta sam htela, kada sam htela, i ono što mi je prijalo u tom trenutku.

Valjda to sada prirodno želim i drugima.

Samo još ovo da kažem. I završavam –  malo mi se odužio ovaj tekst.. Znam da koncentracija pada..:) Drži se.

Elem. Pre neki dan mi je stigla poruka koju sam sebi poslala pre godinu dana. Dakle podesila sam na G-mail-u pre godinu dana da mi stigne pismo koje sam napisala tada sebi.

Sećam se da sam tada sedela i pokušala da zamislim sebe i to gde želim biti za godinu dana? I obratila sam se sebi kao da se sve to već ostvarilo. Inače tada nisam imala ni posao, a blog nisam znala ni šta znači. 🙂

U neku ruku želela sam da izadjem sebi u susret, i postavim ciljeve za narednih godinu dana. Ali na jedan malo drugačiji način.

To sam pročitala naravno u nekoj knjizi ličnog razvoja, više se ni ne sećam u kojoj, ali bila sam u fazonu let’s give it a try..:)

Logic will get you from A to B. Imagination will take you everywhere – A. Einstein

 

Potpuno sam zaboravila da sam to bila napisala sebi i oduševljeno sam čitala pre neki dan. U tom pismu sam sa toliko detalja opisala kako se osećam sada, kako živim, sa kakvim sam ljudima okružena, kako izgledam, kakav posao radim, kakvi su mi odnosi sa roditeljima i najbližima.

Ubacila bih sada to pismo u celosti da pročitate, ali sam ipak shvatila da je previše lično. Možda bi samo ovaj uvod bio dovoljan. Da vam da ideju kako to može da izgleda. Neke stvari bih ipak zadržala za sebe ako mi dozvolite? 🙂

Dakle evo uvoda..

„Draga Katarina starija samo godinu dana od trenutka kad si ovo pisala, želim da te podsetim na sve ono sto si uspela i uradila od svog života za ovih godinu dana – zato što verujem da tu gde si uživas u plodovima svega sto si postigla. Ti si znala oduvek da je sve moguće!

Bila si hrabra, upustila si se jer si shvatila da te život uvek podržava šta god da odluciš. Bila si uporna sa fokusom na cilj, a cilj je srećan i ispunjen život, zadovoljstvo sobom, pronalaženje sebe u poslu koji voliš, partnerski odnos sa osobom kakvu si oduvek znala da zasluzuješ. I da uspela si u tome. Vidim te kako se smeješ, možda ti i suze idu na oči. Ti si ja i ja sam ti. Sve je  u suštini SAD.

I proces se nastavlja.. 

Ti si za ovih godinu dana dozivela takvu ekspaziju na svim nivoima, i tvoja rešenost te je dovela do ovde. Pa da krenemo:

Ti sad….”

Eto i sada sam opisala svoj život kakav bih želela da živim za godinu dana u najvažnijim segmentima koji čine jedan život vrednim življenja.

Sami odredite koji su to za vas segmenti i bacite se na pisanje svoje priče.

Možda ovo nekome deluje šašavo, ali that’s me. 🙂

Ne kažem da mi se sve do poslednje reči ostvarilo ali mnogo toga jeste.

Lepo je kada možete da ispratite svoj progres na ovaj način. Pogledate dokle ste stigli i aktivirate se na poljima koja vam nisu išla na ruku u prethodnoj godini. Možda treba da promenite nešto?

Think about it..

Eto dala sam vam ideju šta možete sami da uradite kao domaći zadatak. Zažmurite i zamislite sebe za godinu dana i napišite sve kako biste želeli da živite?

Bićete oduševljeni koliko toga će se ostvariti. 😉

Just belive..

 

Love to all!

 

Ostavi svoj komentar