Motivacija

Šta ne treba dovoditi u pitanje?

July 9, 2017

Ima nečeg pogrešnog, čini mi se, kako mi često postavljamo stvari u životu.

 

Znate ono kada ljudi kažu:

Ja jednostavno nemam sreće. Ili.. Nemam dovoljno energije. Nema poštenih ljudi. Nemam dobrih prilika, poslova, žena ili muškaraca..itd.

Čim ste to izgovorili stavili ste sebe u poziciju posmatrača života. Vi onda ne stvarate ništa, samo posmatrate život. I dozvolili ste da ono što vidite odredjuje kako se Vi osećate.

Sa te pozicije život se dešava tebi, a ne ti životu.

A zapravo smo mi ti koji treba da stvaramo i tu „sreću“, da budemo ti pošteni ljudi, da stvaramo prilike i da pravimo poslove.

Mi bismo trebali da budemo i te žene ili muškarci, koje želimo da upoznamo. (Zavisno ko čita)

Dakle, nije pitanje gde je ta sreća? Već – Šta ti radiš da stvoriš tu sreću oko sebe?

Nije pitanje gde su ti poslovi iz snova? Već ti treba da napraviš taj svoj posao iz snova.

Nije pitanje gde je taj idealni partner? Već –  Jesi li ti ono idealno što imaš da ponudiš drugome?

Nije pitanje gde je ta energija koja vam fali da se pokrenete? Već – Šta radite da stvorite tu energiju oko sebe?

Nije uopšte pitanje: gde su ti pošteni ljudi? Već – Jesi li ti dovoljno pošten?

Svi nešto čekaju da drugi uradi ili samo da im se „desi“. I pitaju se što se ne dešava?

Primetila sam ovih dana nešto zanimljivo. Naime, imala sam priliku da sretnem neke ljude koje baš dugo nisam videla.

I ne prilaze da se jave. Sve čekaju da neko drugi, u ovom slučaju ja, prva pridjem i javim se. Što meni nije problem naravno. Tako sam vaspitana.

Ali me iznenadjuje uvek ta sputanost da krenu. Kao da ako se jave prvi, rizikuju da im padne kruna sa glave.

Ne bih želela da razočaram sve obožavaoce filma knjige Secret. Ili Zakona Privlačenja.

Ali definitvno nije dovoljno samo poželeti nešto i čekati da padne sa neba.

Ono hoće, imate uvek podršku, ali tek pošto Vi načinite neki korak (pogledaj-Menjaj sebe a ne druge).

Ima onaj jedan vic, sad mi je pao na pamet. Kada je jedan čovek za vreme poplave sedeo na krovu kuće i molio se Bogu da mu on pomogne i izbavi ga. Kako je vreme prolazilo i voda nadolazila, do čoveka su dolazili čamci za spasavanje i drugi ljudi su ga zvali da sidje sa krova, inače će se udaviti. Ali, on je uporno odbijao govoreći Spasiće mene Bog, ja se molim njemu. I naravno kada se udavio i otišao na nebo pitao je Boga zašto ga nije spasao kada je on verovao u njega? I Bog mu je odgovorio: Pa ja sam slao tebi sve one čamce i ljude koji su hteli da te spasu, što ti ne sidje sa krova?

Tako je i za sve u životu. Imamo mi podršku, ja sam duboko uverena, ali jednostavno moramo sami da prepoznamo to i uradimo nešto po tom pitanju.

Lično mislim da i sama molitva ne treba da zvuči kao neki zahtev za ispunjavanje želja. Ne verujem da to radi baš tako.

Ja i kada se pomolim više se zahvaljujem za ono što imam, a ono što treba doći će samo.

Uverena sam da postoji neki divine plan, pa ne bih da se mešam.

Ali ono što mogu da uradim ja ne propuštam.

Inače, imam i jednu afirmaciju koju sam negde našla i često je ponavljam, glasi ovako:

Potpuno sam budan/na za sve dobro što mi dolazi i nikada ništa ne propuštam.

 

Možete je negde zalepiti ili ponavljati sebi. Mozda vam posluži, da ubacite sebi u podsvest, da prestanete da čekate nešto.

Evo jedna pesma koju obožavam i koja se lepo slaže sa rečenim “Svi”- irieFM pa poslušajte.

Nadam se da imate ideju kako da stvarate sve to što želite oko sebe.

I da budete ta promena koju želite da vidite u svetu (Nelson Mendela), jer sve čeka na vas.

Pa kreiraj. Platno imaš, a četkica je naravno u tvojim rukama.

 

Love to all!

Ostavi svoj komentar