Moj dnevnik

Two bzv pages – day one

January 4, 2018

Počinjem sa izazovom koji sam postavila sebi. Narednih mesec dana nameravam da pišem svaki dan dve stranice takozvanog  „bezveznog teksta”. U cilju poboljšanja načina na koji pišem. Kažu da cilj svakodnevnog pisanja ili vođenja dnevnika nije da postaneš bolji pisac već da postaneš bolji mislilac. Možda mi je onda ipak to cilj. Da nekako bolje mislim, da bolje sistematizujem, i da bolje reagujem.

 

Jedini način da se poboljšamo jeste kroz praksu. Uzmi i radi svaki dan to što želiš i malo po malo postaćeš bolji u tome. To važi za sve. I nema tog vrhunskog umetnika ili sportiste koji ne potvrđuje to. Talenat čini samo mali deo, sve ostalo je konstantan rad i usavršavanje.

Zamišljam da uzmem svoj prvi tekst nakon nekog vremena i umrem od smeha kada ga uporedim sa poslednjim. Sigurna sam da će me biti jednom sramota koliko sam loša bila u tome na početku, a mislila sam da sam dobra. Međutim biću bar ponosna na sebe jer sam bila hrabra i uporna.

Mi konstantno vodimo dijaloge u glavi, postavljamo sebi pitanja i odgovaramo na njih. Ali ključna stvar je postavljati prava pitanja.

Šta su to prava pitanja? To su pitanja ko je neko pametniji smišlja. Ja zato i slušam samo pametne ljude, da čujem ta njihova pitanja i odgovorim ih za sebe. Jer oni mi ne mogu dati odgovore. Odgovore za sebe imam samo ja.

Kao što ih za tebe imaš samo ti.

Zato svi ovi coach-evi uvek naglašavaju da oni nemaju odgovore, oni samo stvaraju okruženje i atmosferu u kojoj mi lakše dolazimo do NAŠIH odgovora. Jer svako zna duboko u sebi šta je najbolje za njega. Kod nekih je to baš prekriveno slojevima svega i svačega pa se teže dolazi do suštine. Dok je kod nekih drugih malo bolje situacija. Ali sve je u suštini ok.

Pričam sa jednom devojkom skoro i ona mi kaže kako toliko toga želi, ali se plaši da se pokrene. Strah je od svega i svačega. Najviše od toga da slučajno ne pogreši. Međutim ono što sam joj rekla jeste da je ona zapravo na baš dobrom putu ka tome što želi da promeni, čim je osvestila da se boji, i šta je to što je koči. Da je to sve vreme zapravo ona sama. Dok gomila ljudi krivi druge, roditelje, državu, žali se na sve i svašta, ona je svesna da je sve to do nje.

Dakle dobro ili dobra je. 🙂

Slušam Tim Ferrisa u poslednje vreme non-stop i jedan zanimljiv podatak je izneo na osnovu poslednje knjige koju je izdao Tribe of Mentors. U svom podcast-u je intervjuisao veliki broj super uspešnih ljudi i sada je od tih razgovora napravio knjigu. Naime 80% tih najuspešnijih ljudi na svetu ima neki vid meditativne prakse svakog dana. Da li je u pitanju meditacija ili molitva svejedno.

Ono što im ta meditativna praksa omogućava jeste da oni postaju manje reaktivni i više posmatraju sve onako kako jeste, bez da „kače“ različita značenja na svaku priliku, čoveka, ili situaciju.

On čak tu meditativnu praksu ne naziva spiritualnom praksom. Prosto ih ne povezuje. Što mi je bilo zanimljivo. Dakle i neko ko nije religiozan može da je primenjuje.

Where you go there you will be. 

Negde mislim da ova rečenica može da se primeni i na um. Gde idemo umom tamo ćemo i biti. Baš je prosta. A opet tako istinita.

Teško je nekad nama ljudima sa ovim monkeymind-om. Toliko stvari koje bi „trebalo“ uraditi, koje ću uraditi, i koje sam uradila. I tako u krug svaki dan.

Mi svaki dan mislimo uglavnom iste misli kao i juče. Negde sam pročitala da su 90% naših današnjih misli zapravo samo ponovljene od juče. I tako svaki dan. Zato i jeste 90% našeg dana, zapravo ponovljeno od juče. Kad kažu ono „Ma svaki dan isti“. Upravu su. Njima jeste.

Čitanjem je jedino moguće promeniti malo taj procenat. Zato se preporučuje. Ja stvarno verujem u to. Probajte i testirajte.

Ali nemojte čitati bilo šta. Nisu ni sve knjige dobre.

Upoznala sam jednu devojku skoro, moja srodna duša praktično. Završila je Filološki fakultet, i zainteresovana je za skoro sve iste stvari kao i ja. Francuski jezik, putovanja, joga, pevanje, blogovanje, social media, i naravno knjige o ličnom razvoju. Kaže mi da otkako je krenula da čita te knjige pre tri godine, nijednu knjigu drugog žanra ne može da čita. Kaže sa belatristikom i klasičnom književnošću  je završila za sva vremena. Apsolutno sam je razmela, jer se i ja tako isto osećam.

Niko nas nije spremao u školi da će nam osnovana i najvažninja stvar biti kad odrastemo i krenemo u tzv. „život“ biti PRODAJA.

Ovo bi trebalo uvesti kao predmet od prvog razreda osnovne škole. Kako prodati nešto?

Svi mi pre ili kasnije dođemo u situaciju da treba da prodamo nešto. Svoje znanje, svoju uslugu, svoju kopetentnost, svoj proizvod ili tuđi proizvod. I svi ćemo to raditi. A niko nam nije rekao kako se to radi? I većini je zapravo to „glupo“ da radi. Sramota nas je.

A ta sramota nas skupo košta. Košta nas toga da smo jeftini, košta nas toga da oni koji manje vrede, manje znaju ili manje umeju prodaju sebe mnogo bolje jer su stručniji u tim veštinama i njiih nije „sramota“. Njima nije glupo ako ispadnu „glupi“. U fazonu su –  Pa šta, to se zaboravi, kao što se i sve zaboravi.

Zato treba čitati i učiti se tim veštinama pregovaranja, prodaje, komunikacije i predstavljanja, kao i pričanja priča (storytelling). Jer i sama sam svesna da me priče kupuju. Pre ću da kupim nešto od nekoga ko ima dobru priču nego od nekoga ko je nema. That is the fact. Uporedite i sami.

Mi samo samo čitali priče u školi ali nismo ih pričali, nismo razvijali taj deo svog mozga. Možda bi i to bio još jedan koristan predmet u školama budućnosti.

Duboko sam uverena da ovaj trenutni obrazovni sistem neće moći još dugo ovako. Zato negde razmišljam šta bi moglo da dođe kao alternativa. U svetu oni koji imaju najviše novca školuju decu u privatnim školama gde se vodi računa o kvalitetima i talentima svakog pojedinačnog deteta. Međutim dosta njih se u zadnje vreme odlučuje i za kućno obrazovanje. Jer se uviđa da ovakav način obrazovanja dece za vreme internet ere ne može da se održi.

Ova kategorija tekstova je specijalna i služi meni lično da zabeležim sve ono što mi se mota po glavi svakodnevno. Da ispraznim um na ekran. Nisu tekstovi sa temom, praktično su besmisleni.

Ali ne može da šteti da pročitš, a možda može i da koristi. 😉

Uživaj!

Only registered users can comment.

  1. Opet pokazujes licno nezadovoljstvo sistemom obrazovanja. Prilicno sam siguran da si vestine prodaje, koje si verujem nedavno pocela da vise cenis i uvazavas, mogla da izucavas na nekom od studijskih programa. Ovog puta necu braniti svoje stavove koji se ticu obrazovanja, vec zelim da ti ukazem na jednu da kazem nedoslednost u tekstu. Sa jedne strane promovises stav koji kaze da je sve do tebe same, a onda sa druge strane osudjujes obrazovni sistem kao neadekvatan jer te nije ucinio necim sto trenutno zelis da budes. Pozdrav.

    1. Hvala Stefane ali to je borba neprestana. Nisam sam savršena i želim da pokažem da je i to ok. I da naravno da sam nekad nezadovoljna i bih ni tražila odgovore i rešenja(metode) da sam stalno u lepršavom i happy modu😊
      Pozdrav😊

Ostavi svoj komentar