Lični razvoj

Zašto se bojimo da budemo sami?

December 25, 2017

Kaže mi drug – Znaš Katarina kada sam video da si izbacila blog, seo sam i pročitao i moram da ti kažem da sam pomislio u sebi  – Šta se desilo sa tobom, jesi li poludela? 🙂 Ali sada te razumem potpuno. I podržavam te u tome što radiš.

 

Nasmejala sam se lepo na to. Tako sam nešto i očekivala, ništa me nije iznenadilo. Bila sam spremna na takvu reakciju ljudi oko mene.

Pričala sam sa jednim Youtube-rom skoro. Inače čoveka prate hiljade ljudi. I to uglavnom mladih.

I pita on mene šta ja radim, čime se bavim?

Ja sam građevinski inženjer.

Kako je to dosadno! – Samo mi je bez razmišljanja uzvratio.

Ma znam, slažem se.– Odgovorih mu.

Sestra je brže bolje dodala ne bi li me“ izvukla „Ma ona je BLOGERKA. Piše blog.

Njemu se oči odmah zacakliše, i kao – Stvarno?! Pa to je sjajno! A o čemu pišeš?

Ma kakva blogerka? 🙂 Eto malo sam uzela da prepričavam sve što meni lično pomaže, pa da prenesem sve to drugima i uz to i budem kreativna. A inače motivacija i lični razvoj je u pitanju. – Uhvatila sam sebe kako se pravdam i objašnjavam.

I onda se tu se on tek raspričao. Pa ko je na njega uticao najviše od tih najpoznatijih govornika i motivatora, pa koje je knjige čitao, koji su mu dnevni rituali i slično..

Moja sfera interesovanja. 🙂

Pitao me je –  Šta te motiviše?

I rekla sam mu da mi teme zadaju drugi ljudi, ali odgovore dobijam iz knjiga i od ljudi koje pratim. Ja sam zapravo samo kao neki most između onih koji imaju pitanja i onih koji imaju odgovore. Tako nekako vidim sebe.

Kada sam ga upitala isto rekao mi je da ga najviše motivišu reakcije drugih ljudi na njegov rad. Dao mi je i jedan primer. Naime, javio mu se jedan momak koji mu je ispričao da je njegov najbolji drug koji je bolovao od raka, tri meseca pred smrt gledao njegova videa i rekao je da se smejao samo dok je to gledao. Ništa ga drugo nije moglo nasmejati u poslednjim danima njegovog života osim tih smešnih klipova.

I to ga vuče napred i dalje da stvara.

Ovo mi je bilo zanimljivo da podelim sa vama, i napravim paralelu između ova dva primera.

Zato što predstavlja moj lični i proživljeni primer. Kako će uvek nekome nešto što radite biti cool, dok će nekom drugom izgledati kao da ste sišli sa uma.

A o jednoj istoj stvari se radi.

Nekome je zvanje inženjera dosadno, i nezanimljivo, a pisanje bloga fenomenalna stvar. Dok je drugome obrnuto. Jer svako gleda iz svog ugla i ne razume ovog drugog, jer nije radio nikada nešto tome slično.

Moj drug je inženjer i njemu je blog neka glupost (barem u početku mu je bilo 🙂 ), dok je ovom Youtube-ru koji radi za sebe i živi od toga što ga gomila gleda i prati, i što utiče na druge. – Blogovanje kao takvo jedna poznata i zanimljiva oblast.

Ono što želim da istakem ovde, jeste – Šta je najvažnije bilo šta da želite da radite? Ne šta ko drugi misli. Jer mišljenja su kao što vidite razna. Najvažnije je kako se TI osećaš dok to nešto radiš? I šta je ono što ti govoriš sebi dok se time baviš?

Moram da naglasim da se ne identifukujem sa poslom koji radim. I to ne treba ni vi da radite. Ja nisam svoj posao, ja sam kompleksno biće. Zato ne smatram ni da sam „dosadna“ niti da sam „zanimljiva“. Ja samo JESAM. I to mi je dovoljno.

Ne želim da se uklapam negde tamo, i nemam potrebu za tim. Osim da se uklopim sama sa sobom. I u sebi.

Everything we hear is an opinion, not a fact. Everything we see is a perspective. Not the truth.- Marcus Aurelius

 

Jedan prijatelj mi je rekao –  Znaš Katarina psiholozi kažu da je najveći strah kod ljudi strah od toga da budu sami.

Nije to rezonovalo samnom. Možda je većini ljudi to najveći strah, ali moj nije. U to sam sigurna. Možda je razlog za to što sam odrasla u velikoj porodici i stalno nas je bila puna kuća, pa se nikada nisam osećala usamljeno.

Međutim ovo što sam danas čula ima mi mnogo više smisla.

A to je da se većina ljudi boji da bude sama upravo zbog toga što je 90% svega što misle i što govore sebi zapravo negativan self talk. I iz tog razloga se boje da ostanu sami sa sobom i svojim mislima.

Većina ne zna šta će sa sobom, pa onda zaduže druge ljude oko sebe da im kažu šta da rade. Šefove, partnere, prijatelje, ortake itd.

Mnogi zato i održavaju prijateljstva koja to uopšte i nisu, imaju veze koje ih ne ispunjavaju, ostaju sa partnerima koji im ne odgovaraju i sa kojima ne dele istu viziju. Upravo iz razloga da ne bi ostali sami sa sobom.

I onda naravno vidim oko sebe prijatelje koji se ogovaraju iza leđa, ljude u vezama ili još gore brakovima koji se ponašaju kao da nisu u istim i sl.

Pozitivan self talk se vežba, to je dobra stvar. I može se popraviti. Postoje tehnike i coach-evi se time bave. I iskreno kada se sprijateljite i zavolite sebe dovoljno doćićete do tog stadijuma u kojem će Vam više prijati Vaše sopstveno društvo nego da provedete vreme sa nekim ko ne utiče pozitivno na Vas.

I nećete imati više vremena za nešto ili nekog ko vas ne oplemenjuje. Počećete da cenite sebe.

Malo je ljudi koji zapravo cene i poštuju sebe, a da to ne prelazi u oholost i aroganciju.

Jedino kada poštujemo sebe u svim odnosima koje imamo mi možemo da postavimo zdrave granice. Ovo je najvažnija stvar u svim interakcijama bilo društvenim bilo partnerskim. Kako postaviti granice?

Da bi neko uopšte mogao da ih postavi i da se zauzme za sebe mora da poštuje sebe. Prvo i osnovno.

Način na koji možemo da vežbamo to poštovanje prema sebi je prilično jednostavan.

Sedi i zapiši na papir sve što si postigao/la u životu i šta je to ono zbog čega ceniš sebe? Ukoliko osećeš da ti manjaka tog samopoštovanja i ne umeš da postaviš jasne granice prema drugima, ovo je alat koji pomaže.

Na primer – Poštujem sebe jer sam: Završio/la školu, fakultet, master. Jer treniram redovno, jer govorim još neki jezik, znam da kuvam, pletem, slikam, šijem, sviram neki instrument…Poštujem sebe jer zarađujem za sebe i sl.

I svaki dan čitaj ovu listu dok ne osetiš da ti se vraća osećaj da zapravo vrediš.

Tada možeš slobodno da kažeš NE (možeš da nećeš) ljudima koji te iscrpljuju, partneru koji te ne ceni. Da tražiš povišicu šefu, ukoliko smatraš da je zaslužuješ, itd..

Ovaj moj blog se polako pretvara u priručnik. 🙂

Nisam ni sama bila svesna kuda ću se usmeriti. Ali o ovome slušam i čitam i logično mi je da ovo zapisujem. Smatram da može da posluži i drugima.

Elem. Vidim ljude koji se bore sa sobom, i sa onim porukama koje sebi šalju.

Vidim da ih muče godine koje prolaze, pa ih muči politika, pa ljudi koji su na vlasti, pa devojke koje se oblače oskudno.. Sve ih kao nešto spolja „svrbi i žulja“, a zapravo oni muče sami sebe. Simple as that.

Pričam sa drugaricom juče i kažem joj – Znaš nije mi jasno šta ko ima protiv devojaka koje se oblače kako žele, izgledju kako izgledaju. Ja uopšte ne primećujem te devojke, ja ih ne vidim oko sebe, ne znam ni gde se one nalaze?

Ne mogu ni da se uključim i takve razgovore, jer jedino što bih imala da kažem na tu temu jeste – Razmislite zašto se osećate ugroženo i šta vas tu boli kada vam to toliko bode oči.

Odoh sad na drugu temu potpuno. 🙂

No, ne mari. Vraćam se na self talk.

Zapitajte se šta je ono što govorite sebi svaki dan? Posmatrajte malo svoje misli.

Ako vaše poruke sebi zvuče ovako nešto, što kod većine mogu da čujem – Opet sam se ugojio/la. Trebalo bi da manje jedam slatko, posao koji radim je monoton, ne unapređujem se, ne putujem dovoljno, ne hranim se kako treba, svima je bolje nego meni, nemam dovoljno novca… itd. 

Menjajte, jer vam to ne služi. 

Korisne su afirmacije, postoje i tehnike kao što je EFT pa potražite online.

Radite na tome.

Iskreno verujem da samo kada potpuno zavolimo svoje sopstveno društvo u stanju smo imati kvalitetne odnose sa drugim ljudima. Možemo ih imati i ovako ali ti odnosi neće biti trajni. Biće nezadovoljavajući i crpeće nam svu energiju.

Zato gradi pre svega vezu sa sobom, ove ostale će se prilagoditi. 🙂

Do sledećeg korisnog insight-a uz neku korisnu metodu i još zanimljivih poznanstava koja stvaram uz put..:)

Imaj se divno! :*

 

Love to all!

Ostavi svoj komentar