Lični razvoj | Motivacija

Zašto su svi naši izazovi samo prikriveni blagoslovi?

December 23, 2017

Što više slušam sve ove ljude iz sveta motivacije, razne autore, kreativne, uspešne i ostvarene ličnosti uviđam jednu zajedničku nit koja se provlači među svima njima. Naime, ono što je svima njima zajedničko jeste da su svi oni krenuli za svojim idejama iz nekog oblika depresije.

 

Niko od njih nije imao veliko nasledstvo, niti su imali sve što su poželeli dok su odrastali. Naprotiv, mnogi od njih su imali jako teško detinjstvo, neki su i ostali bez roditelja ili bili usvojeni kao Steve Jobs npr. Svaka priča o uspehu zapravo počinje slično. Želim ovo da istaknem, jer sam shvatila da je ta želja da se ima više, da se postigne više zapravo najveći motiv, i ono što gura ljude napred.

Oni koji trenutno nemaju materijalnog bogatstva, imaju možda i više šanse za neki oblik uspeha, od onih koji su odrasli u blagostanju i bogatstvu. To je činjenica.

Zašto najbolji trkači sveta dolaze upravo iz onih zemalja iz kojih su morali da pretrče celo selo da bi došli do pijaće vode? Zašto su najbolji košarkaši u Americi Afroamerikanci? I zašto mi iz Srbije postižemo vrhunske rezultate u sportu? Zato što smo motivisani.

Meni više ni depresija nije da tako kažem „loše“ stanje. Počela sam tako da kad god se izmigolji, da je posmatram kao znak da može biti bolje i da treba nešto da menjam. Obično mi se to dešava kada usporim, kada se ušuškam negde i počnem da mislim malo više umesto da radim nešto. I samo se setim ili odslušam neki podcast u kojem neko priča kako je prolazio isto ovo što ja sada prolazim. I bude mi lakše.

Mislim da su te priče ono što nas povezuje. I drago mi je što živim u vremenu kada tolika gomila ljudi deli kroz svoj rad sve svoje izazove, uspehe i neuspehe kroz koje su prošli, jer na taj način daju i nama svima nadu. Ako su oni uspeli, onda možemo i svi mi ostali. I to često ponavljam sebi – Ako on može, mogu onda i ja. Zato što meni sve te priče služe želim da podelim i svoju, pa možda nekog i ja inspirišem da pokrene sebe i pokuša da transformiše sebe. Ja duboko verujem da je transformacija moguća, ali da zahteva izuzetnu posvećenost, rad, vreme i strpljenje. Ali sve što uložimo u sebe u svoju edukaciju, u svoj razvoj uvek se na kraju isplati.

Dobro je biti svestan toga da nikom nije lako. Zbog ovih društvenih mreža na koje kačimo samo lepe slike, ljudi često imaju utisak da je svima drugima bolje nego njima. Pa se osuđjuju, povlače i bivaju zatvoreni u svojoj ljušturi. Ali istina je da svako prolazi kroz neki oblik izazova. I oni koji imaju i koji nemaju, i lepi i zgodni i manje lepi i manje zgodni. Svi.

Razlika je samo što nemamo svi dostupne alate kod sebe sa kojma izlazimo na kraj sa tim izazovima. Neki su bolje opremljeni od drugih. I spremnije dočekuju te izazove. Uspevaju da svoj izazov ili problem zapravo pretvore u svoju prednost.

E u tome je “caka” i poenta ovog teksta. Kako to da  je zapravo svaki problem samo prikriveni blagoslov? Ako znaš naravno da ga preokeneš u svoju korist.

Imam toliko u glavi sada primera koje bih volela da zapišem i o kojima sam slušala u prethodnom periodu, baš zato jer sam razmišljala da mi ovo bude tema teksta, pa su mi te priče i „dolazile“.

Drug mi je skoro pomenuo jednog momka koji je od svog razvoda napravio svoj stand-up shou, i sad živi i zarađuje od te svoje priče. Čitajući Blogdana i njegovu knjigu shavtila sam da je ta bol koju je od doživeo zbog razvoda svojih roditelja i taj nedostatak ljubavi u porodici zapravo mu omogućio da se poveže sa gomilom ljudi koje ga čitaju i prate. Jer on ih razume, prošao je kroz to sam. I sam kreirao Obloge za svoje rane iz detinjstva Od mastila. I sada je od svoje lične priče napravio brend koji pomaže i drugim ljudima da se identifikuju sa njegovom pričom i koji mogu da nauče nešto iz njegovog iskustva – deteta koje je propatilo razvod svojih roditelja.

Da nije prošao kroz to iskustvo ne bi mogao da piše o njemu, zar ne?

Samo ako smo autentični i iskreni možemo da postignemo taj nivo povezanosti sa drugima, jer ljudi osete one koji nisu takvi. Međutim najveći je problem što gomila ljudi se trudi da budu nešto što nisu, jer zapravo ne poznaju sebe i iz tog razloga i ne mogu da budu autentični. Zato je prvi korak ličnog razvoja uvek da prvo se upoznamo sa pravim „sobom“, da shvatimo ko smo i šta smo? Onda je sve mnogo lakše. (Pogl. radne sveske koje sam spremila koje ti mogu pomoći u tome)

Kažu da treba učiti iz grešaka, ali ako si pametan ne moraš iz svojih. Čitajući knjige, slušajući i upijajući znanja ostvarenih ljudi i ljudi koji su prošli kroz neko teško iskustvo možemo mnogo toga da naučimo, a i da izbegnemo. Ne moramo da se saplićemo o isto kamenje gde se i neko drugi sapleo. Možda je to još jedna tajna uspeha.

Svi ti raskidi, lutanja, traganja, padanja, deresije, nedostatak novca ustvari stvaraju pogodno tlo za buđenje kreativnosti. Sve te situacije nas nagone da se protegnemo malo više. Da izvučemo iz sebe još nešto. Da se izdignemo iznad nas samih, i prevaziđemo ono što mislili da jesmo.

Samo ako se pametno kanališe ta bol u svima nama može da bude prilično korisna. Jer bez nje ne bismo razumeli druge i drugi ne bi mogli da se povežu sa nama.

Slušala sam intervju Tim Ferriss-a, inače poznatog govornika i autora mnogobrojnih knjiga iz oblasti ličnog razvoja, u jednoj emisiji gde je opisao kako se borio sa svojom depresijom i kako je izašao na kraj sa njom upravo kroz svoj rad. Nađite ga online i pogledajte neka od njegovih videa služiće vam.

Dao je i par metoda koje su mi se učinile zanimljivim da podelim ovde ukoliko ne odgledate video – ali toplo preporučujem da pogledate.

1)

Naime, prva metoda za koju kaže da je primenjuju i najbogatiji ljudi na svetu je prilično ekstremna, ali imam apsloutno razumevanje za nju. Kaže da se bogati najviše plaše gubitka sigurnosti, pre svega materijalne. Mada ovde možemo svi da se prepoznamo. Da bi se oslobodili tog straha koji im ne služi namerno imitiraju to stanje gubitaka matrijalnog bogatstva. Pa onda jedu istu hranu sedam dana, ili nose pocepane i stare stvari, ne letuju i ne zimuju, i ne omogućavaju sebi nikakve luksuze na određeni period. Čisto da bi se oslobodili straha, da bi shvatili da će preživeti i bez svega toga što imaju, i da ništa nije toliko strašno koliko u našoj glavi izgleda.

2)

Druga metoda koju je naveo jeste da on zapravo planira kada se upušta u neki projekat šta sve može da krene naopako. Ovo se moram da priznam malo kosi sa svim onim metodama koje sam do sada delila, ali kada sam je čula opet mi je imala smisla. I možda nekome od vas koji čitate posluži. Dakle, ako krećete u neku akciju, preduzimate nešto big u svom životu, napravite listu stvari koja može da pođe po zlu i onda se zapitajete šta biste radili u tom slučaju da sve krene „naopačke“?

Npr. Uložite sav novac – izgubite sav novac. (Našli bi neki posao dok opet ne stanete na noge).

Ovo je  mentalna vežba kojom sebe treniramo da uvek postoji neko rešenje. I sve se da rešti.

Verovatno se pitaš gde ja sebe vidim, i kako mislim da ja mogu da se povežem sa drugima kroz svoju priču? Mislim da mogu da razumem sve one koji žele da rade posao koji vole, i koji ih ispunjava.

Otkako sam čula za citat – Ako ne radiš ono što voliš, gubiš samo svoje vreme na ovoj planeti, proganja me taj osećaj da zapravo gubim vreme.

Zapravo mogu da se povežem sa ljudima koji žele da ostvare svoj pun potencijal i da ostvare karijere koje su u skladu sa njihovom dušom i srcem, čak iako su završili neke potpuno druge škole i fakultete. A iz prethodno rečenog očigledno moram prethodno da prođem i kroz nešto suprotno od toga, čisto da bi ih razumela. Ali sam sada ok i sa tim. Cenim svoj put i u skladu sam sa njim.

Do what you have to do, until you are able to do what you want to do.

 

Odgledajte video i pišite mi utiske kao i komentare ukoliko se prepoznajete u mojoj priči? Do sledećeg teksta.

Love to all!

Photo by rawpixel.com on Unsplash

Only registered users can comment.

Ostavi svoj komentar