Inspiracija

Želi, ali ne trebaj

June 18, 2017

 

Taj Zakon Privlačenja o kome svi nešto govore i sve njegove cake. To je čitava nauka, ako krenete time da se bavite.

 

Kada sam bila na početku proučavanja, primenjivala sam metode, nešto je upalilo nešto nije. Shvatila sam o čemu se radi. Ali mi je bilo nejasno zašto neke stvari koje su mi BAŠ bitne se ne miču, nema manifestacija na tom polju. Tu i tamo dobijam neke potvrde, dovoljno da ne dižem ruke, ali ne sada wow.

A znam  da može, wow stvari mi se itekako dešavaju, na dnevnom nivou. Vodim dnevnik zahvalnosti, meditiram, afirmiram, vizueliziram, osećam dobre vibracije, ali nekako mi se čini da može bolje.

Ja sam neko ko ima strpljenja prilično, ne žuri se meni nigde, nije da me to baca u neki bedak. Sve mi je to simpatično, ceo taj koncept.

Ne znam da li više ikada ustvari i mogu da se iznerviram zbog nečega. Izvor svega mi je jasan. Sve ide iz mene i drugi oko mene ni za šta nisu krivi.

Tako da sam eliminisala iz života glavni izvor nervoze, činilac „drugi“ i mirna sam. Kad uočim da mi nešto ne odgovara iz okruženja povučem se i pogledam u sebe, i shvatim kako sam doprinela takvom razvoju situacije, potom se vraćam u svet sveža, pametnija i vedrija. Sve to lepo funkicioniše. Univerzum je savršen i sve, život je lep, da lepši ne može biti!

https://www.youtube.com/watch?v=mnYjIKOJPD4 (Mia- Život nije siv)

E sad, šta je sa tim manifestacijama koje baš želimo u životu?

 

Koje su nas na neki način i motivisale na put?

Šta sa onim sto želimo najviše na svetu, sad i odmah? Što iščekujemo svaki dan da nas iznenadi. Da nas usreći i da kažemo da smo uspeli.  Upravo to preterano željenje nečega nas udaljava od predmeta želje. Ironija, zar ne?! E pa i nije tako kad malo bolje razmislite.

Znamo svi da stvari koje nam, na primer, i nisu tako značajne lako dolaze.

Ako želite da izađete i kupite novine, ništa vas ne spreči da stignete do trafike, jer nije big deal.

Ja sam uvek mislila  kako je lako naći posao, ako hoćes da radiš i stvarno sam ga lako nalazila. Dok se dosta ljudi oko mene mučilo da ga nađe.

Ali, ako želim da smršam? To mi i ne ide baš tako lako.

Dok je to nekom drugom ništa.

Kako nas to preterano željenje odvaja od predmeta želje, koji je mehanizam iza toga?

 

Pricip definitivno koji pali je Želi, ali ne trebaj. Da pojasnim.

Mi svi nešto želimo i to je ok, ali se ne vezujemo za predmet svake želje podjednako. Što smo manje vezani, što manje uslovljavamo svoju sreću ostvarenjem neke želje, ta želja se brže ostvaruje. Trebalo bi otpustiti te želje koje nas preterano vezuju i za koje smatramo da su nam bitne.

Ono što meni pomaže da otpustim te želje, a samim tim one mi i brže dolaze, jeste da skroz promenim fokus i krenem da radim nešto drugo. Da se zanimam nečim što će mi skrenuti misli sa te teme.

Poznato je da mi svojim mislima blokiramo mnoge stvari u svom životu i da je preterano razmišljanje precenjeno.

Postavljamo pitanja-Kako ćemo nešto dobiti, kada?  Pa onda mislimo- Od koga će to da stigne?

Uvlačimo i druge ljude misleći da će nam baš oni pomoći, i onda naravno nezadovljstvo, koje je posledica nekih izneverenih iluzija uma.

A ustvari, da smo samo otpustili i radili nešto drugo, potpuno stavili tu temu na stand by, pratili tu i tamo znake i bili ubeđeni da će se to desiti ili da će doći, sve bi se mnogo brže dogodilo.

Zato uvek kada se pitate kad će pravi partner, kada će pravi posao, prava plata, idealna figura, kad uhvatite sebe da ste nezadovljni što to već jednom ne dolazi, odmah se skidajte sa te teme.

Možda još uvek niste naučili lekciju života, a to je da ste vi već potpuni, vi ste već srecni i da vas ništa spolja ne može usrećiti.

Čim čekate idealnog partnera da vas usreći, još uvek ne shvatate da se vi prvo morate zaljubiti u sebe, u svoj život, da ne trebate nikog. Želite da, ali ne trebate i sve će vam doći, jer će se i tada sve zaljubiti u vas.

Vi ćete zračiti srećom i sreća će biti jedino što ćete da živite.

Dakle, idealnom poslu ili partneru pristupite kao odlasku do trafike. Ne treba od toga da pravimo neku veliku frku, sve je već tu. Ne treba da sabotiramo sebe, jer čim to postavljamo na pijedestal našeg života, mi u to gledamo iz daljine.

To mi je tek skoro postalo jasno kad sam pričala sa Anom. Bile smo iznenađene i baš smo diskutovale kako to da Maja koja se upravo vratila iz Kolumbije(ej Kolumbije!), a pritom je proputovala ceo svet ništa se specijano ne čini uzbuđenom što je bila tamo?

Kada bismo je pitali- Kako je bilo? Ona bi nam odgovarala– Pa lepo, ok, onako, ništa specijalno. Ravna linija..

I pita mene Ana: Pa dobro kako to da Maji tako lako sve to dolazi, sva ta putovanja. Ona se ništa ne trudi, čak nije ni preterano srećna, koliko bismo mi bile kada bismo otišle tamo?

Navodim ovaj primer jer mi je simpatičan.

Maji je to normalna stvar da putuje bilo gde, ona smatra da je to lako i ne pravi big deal od toga.

Ona sada već rezerviše sledeće putovanje. Dok bi nekome odlazak u Kolumbiju bio ravan odlasku na Mars. Njoj je to- Šta par klikova na kompu, karta rezervisana, smeštaj isto, zemlja tamo, zemlja ovde. Šta ima da diže frku što ide tamo, a kamoli sto je već bila.

Ok, idem dalje, sta je sledeće?

Zato ona i ide i putuje.

Dokle god smatraju da je otići tamo negde daleko, ostaju tamo negde daleko od predmeta svoje želje.

Dakle, ako nešto želite ne smatrajte da je to nešto bitno toliko i kad ostavarite to, opet ćete želeti nešto novo, that is life.

Ne stavljajte na pijedestal tj. daleko od vas, tamo negde u budućnosti. Ništa nije nedostupno ili teško za ostvariti, uvek možete da nađete ljude iz okoline koji rade baš to što vi želite lako i bez puno planiranja, organizovanja i mnooogo opuštenije.

Posmatrajte kako to oni postižu i koja su njihova uverenja, pa lagano menjajte svoja koja vam ne služe.

Najlakši način je da bar skinemo fokus i da se na neko vreme okupiramo nekim drugim stvarima koje nas čine srećnim. Kažite sebi, a možete i da zapište, da ostavljate Bogu ili kome god da se brine o tome, vi imate preča posla, život ide i vi želite da živite.

Zar mi i brinemo  o najbitnijim stvarima koje nam čine život?

Evo, srce mi lepo kuca, a da ja nijednog trenutka ne moram da mislim o tome. Krv teče, ćelije se dele, neke odumiru, a ja pojma nemam o tome, na nekom nivou naravno. I sve ide savršeno. Tako i ovo, o čemu ne brinete, to baš lepo i glatko funkcioniše.

Šta znam ko to orkestrira ovim Univerzumom, Kosmosom, kako god hoćete i ne moram ni da znam.

U prirodi sve nekako savršeno, uloge podeljene i biljkama i životinjama-ma svima. Sve pleše u ritmu zivota, i sada ja sa svojim malim i skučenim umom treba da brinem: Kada, kako, šta i ko?

Opustite se i uživajte, ne sabotirajte sebe, ponašajte se kao da sve imate, kao što i imate i  in good times everything is going to come! Just belive..

 

 

Love to all!

Ostavi svoj komentar